Понуду од 1,2 милијарде евра за куповину 58 одсто капитала “Телекома Србија” дао је амерички инвестициони фонд “Аполо”. Како “Новости” сазнају, план фонда је да купи српског телеоператера, “среди” стање у компанији и после две године је уступи, односно прода “Дојче телекому”, објавиле у београдске Вечерње новости 22. октобра, под насловом “Аполо за Телеком нуди 1,2 милијарде”.
Истраживачки тим Балканмагазина покушао је да сазна ко се то помиње као најновији купац српског Телекома, односно какав је ”амерички инвестициони фонд Аполо”, шта ради и ко њиме управља.
Скандали, суђења, самоубиства
Леон Блек (Леон Блацк), оснивач и директор инвестиционог фонда Аполо (Аполло), тежак је око 4 милијарде долара – према Форбсовој листи /1/. Син је Елија Блека који је окончао свој живот 1975. скоком са 44. спрата зграде Пан Ам у Њу Јорку када је против њега амерички Комитет за контролу хартија од вредности (СЕЦ) повео истрагу због мита који је дао тадашњем председнику Хондураса (помињане суме су се кретале од 1,25 до 2.5 милиона долара) /2/.
Његов син Леон је кренуо очевим стопама у пословном свету. Прошао је кроз низ великих скандала у САД, али је имао више среће од оца. Док су његови сарадници били хапшени, или вршили самоубиства, он је успевао да се ослободи оптужби.
Каријеру је започео 1977. у инвестиционој банци Дреxел Бурнхам Ламберт у којој је био постављен на место директора за аквизиције и спајања фирми. Ово је било једно од кључних места у компанији, јер је у то време кренуо бум куповина и препродаја фирми.
„Лоповска јазбина“
Разне методе су се користиле при куповинама фирми: од уцена, до поткупљивања менаџмента, или значајнијих власника, да би се фирма могла купити по што нижој цени. Ове методе би постале јасне тек у понеком скандалу који би избио на видело због супротстављених интереса различитих страна.
Инвестициона банка Дреxел, у којој је Леон Блек био један од кључних људи /3/, имала је главну улогу у једном од највећих скандала Вол Стрита. Главни учесници скандала су били Мајкл Милкен (Мицхаел Милкен), директор у Дреxел Бурнхам Ламберт и Иван Боески (Иван Боескy) независни берзански аналитичар. Комитет за контролу хартија од вредности (СЕЦ) је од 1985. пратио рад најпре Боеског, а затим и Милкена, као и рад Дреxел банке, да би на крају подигао оптужнице за низ нелегалних берзанских активности: манипулације ценама акција, коришћење инсајдерских информација, рекетирање и слично. Боески је 1986. године био осуђен на 3,5 године затвора и казну од 100 милиона долара, пуштен је после 2 године /4/. Милкен је 1990. године био осуђен на 10 година затвора, исплату од 1,1 милијарде долара за казне и обештећења оштећених и доживотну забрану за рад са хартијама од вредности, али су га због доброг понашања и сарадње пустили после 22 месеца /5/.
Епилог Дреxел скандала: Практично, због овог скандала банка Дреxел је банкротирала 1990. године, а Леон је основао инвестициони фонд Аполло Глобал Манагемент, ЛЛЦ те исте године. Милкен је остао веома богат /6/, а његов син је партнер Леону Блеку у Аполу /7/. Боески се повукао из јавног живота, постао је рабин и бави се хуманитарним радом. Шеме и методи рада који су били практиковани од стране врхушке банке Дреxел су детаљно описани у бестселерима „Лоповска јазбина“ који је написао Џејмс Стуарт (Јамес Стеwарт), добитник Пулицерове награде /8/, и ”Бал предатора” Кони Брук (Цонние Бруцк), по чијем се наслову и данас од миља називају Милкенови пријеми /9/.
“Паметан купац, глупи продавац”
Аполо је упао врло брзо по оснивању у свој први скандал /10/. У овом случају је 1991. комесар за осигурање у Калифорнији Џон Гараменди (Јохн Гараменди) прогласио је осигурање Еxецтуиве Лифе Инсуранце за ризично, те да не може својим фондом да подмири 300.000 осигураника, па га је као представник државе преузео и понудио на јавној аукцији. Леон Блек је знао тачну вредност осигуравајућег друштва, с обзиром да је оно било клијент Дреxел банке, и на аукцији је понудио највишу цену, знајући да је права вредност била знатно већа. Осигуравајуће друштво је купљено за 3.25 милијарди долара.
Како Аполо у том тренутку није имао новца, Блек је куповину извршио за француске приватне инвеститоре који су радили за француску државну банку Цредит Лyоннаис, чији је генерални директор у САД био аристократа Ренé-Тхиеррy Магон де ла Виллехуцхет. Наравно, Аполо је продао осигуравајуће друштво Французима за много већу суму. Зато се Форбс магазин критички осврнуо на ову чудну продају коју је спровео комесар Џон Гараменди и назвао је “Паметан купац, глупи продавац” /11/.
Ову продају је пратило више судских процеса, јер је Аполо практично купио акције за Цредит Лyоннаис банку, што није било у складу са америчким законима по којима банке не могу бити власници осигурања, а поготову не стране државне банке. У овим процесима Аполо је био осумњичен за рекетирање. Главни судски процес је завршен 2003, где су француска државна банка Цредит Лyоннаис и француски инвеститори признали кривицу и платили 771 милион долара казне /12,13/. Француска државна банка је извукла најдебљи крај, плаћајући казну од 550 милиона долара америчкој држави. Није доказано да је Аполо имао сазнања о крајњем клијенту те је ослобођен оптужбе. Аполо је од овог посла приходовао 800 милиона долара /3/.
Епилог Еxецутиве Лифе скандала: Ренé-Тхиеррy Магон де ла Виллехуцхет, директор кажњене француске банке, који је помагао Аполу да нађе почетно финансирање, извршио је самоубиство када је 2008. године изгубио преко милијарду долара својих клијената у највећем финансијском скандалу у Америци, чији је главни актер био Бернанд Медоф (Бернард Мадофф) /14/. Што се тиче калифорнијског комесара Гарамендија он је успешно наставио политичку каријеру. Форбс наводи податак да 1998. постао партнер у компанији Yуцаипа Цос која је тесно сарађивала са Аполом, али да није јасно шта је он тамо стварно радио /15/ . Цредит Лyоннаис банка је банкротирала и 2003. године и купила ју је супарничка приватна банка Цредит Агрицоле.
Пљачка пензионог фонда у Калифорнији
Леон Блек је наставио своју каријеру успешног бизнисмена до новог великог скандала. Пензиони фонд калифорнијских јавних службеника ЦалПЕРС (Цалифорниа Публиц Емплоyеес’ Ретиремент Сyстем) располаже буџетом од 300 милијарди долара и највећи је државни пензиони фонд у Америци. У неком тренутку, ЦалПЕРС наводно није остваривао за будуће пензионере довољне приходе од камата те је стога одлучио да ангажује Аполо који ће њихов новац уложити у уносне послове и акције. Па је тако од 2006. ЦалПЕРС дао на располагање Аполу преко 3,5 милијарди долара да улаже по свом нахођењу у различите трансакције и послове, наравно уз велике провизије. ЦалПЕРС је до 2009. због лошег пословања Апола, изгубио око 1.5 милијарди уложених средстава /16,17,18/.
Због ових великих губитака изашла је на видело афера која је показала механизме пословања Апола. Наиме, Аполо је плаћао лобисту Алфреда Вилалобосу (Алфред Виллалобос) преко његове фирме АРВЦО Цапитал Ресеарцх ЛЛЦ да директора пензионог фонда Фреда Буенростроа (Фред Буенростро) убеди да ангажује Аполо. Кроз истрагу коју је спровела адвокатска канцеларија Стептое&Јохнсон по налогу пензионог фонда ЦалПЕРС /18,19,20/ испоставило се да је Алфред убеђивао Фреда тако што му је платио ексклузивно венчање, плаћао приватне авионе и слично и на крају га запослио када је дао оставку на место директора пензионог фонда. Алфред Вилалобос и Фред Буенростро су оптужени за малверзације и пљачку.
Леон Блек је и из овог скандала изашао без последица. Наиме, када је кренула истрага он је показао уговор у коме је Алфред Вилалобос потписао да ће пензионом фонду дати информацију да је лобиста Апола, као и колико је новца од њих примио за лобирање (у овом случају око 40 милиона долара /18/). Међутим, испоставило се да Алфред није испунио ову уговорну обавезу. Алфред Вилалобос је заправо дао Фреду Буенростру документ из кога се види да је лобиста Апола, Фред је Алфреду дао потврду да је документ примио, али никог у пензионом фонду није званично обавестио. Занимљиво је да када је ЦалПЕРС постао власник 9% Апола, те није више било разлога да Вилалобос буде лобиста, Вилалобос је и даље примао новац од Апола за лобирање пензионог фонда ЦалПЕРС /18/.
Епилог ЦалПЕРС афере: Аполо није отишао на суђење јер је имао у уговору о лобирању члан по коме је Алфред Вилалобос имао обавезу да се пријави као лобиста пензионом фонду, Алфред Вилалобос је извршио самоубиство у стрељани, а Фред Буенростро је признао да је од Вилалобоса примио 250.000 долара мита и још неке погодности и очекује пресуду 10. децембра ове године. ЦалПЕРС је 2009. године имао губитке од 50 милијарди долара и данас још увек није јасно да ли ће пензиони фонд моћи да исплаћује пензије јавним службеницима Калифорније /21, 22, 23/.
Сарадња купца и саветника продавца
Изгледа да Леон Блек није поштедео ни свој факултет где је студирао – Дартмут колеџ. Леон Блек је у надзорном одбору колеџа, који има задатак да инвестира новчана средства факултета, као и да их ваљано расподељује. Узбуњивачи сумњају да овај одбор не ради у интересу факултета, јер је у периоду од 2008-2012. имовина факултета опала за 9% /24/ .
Епилог свега: Фонд Аполло Глобал Манагемент, ЛЛЦ, који хоће да купи део Телекома Србија, 15. септембра ове године ангажовао Лазард Гроуп, ЛЛЦ као саветника за трансакцију од преко 2 милијарде долара /25/. Уговор о стратешком партнерству, који је склопљен 2008. године између Аполло Глобал Манагемент, ЛЛЦ и Лазард Гроуп, ЛЛЦ може се наћи на Лазардовом сајту /26/. Истовремено Лазард је приватизациони саветник Владе Републике Србије за продају Телекома, што је очигледан конфликт интереса.
Ако неко можда себи поставља питање – уколико се Телеком прода, где ће одлазити нето добит коју остварује Телеком Србија и која сада иде у буџет Србије, можда може наћи одговор у Њујорк Тајмсу /27/. Овај лист описује прославу 60. рођендана Леона Блека у његовој луксузној кући на морској обали у Саутхемптону која кошта 43 милиона долара. На рођендану је било 200 гостију, а певао је Елтон Џон за хонорар од милион долара. По свој прилици ће се зарада Телекома, која данас храни пензионере, запослене у здравству, школству, култури, телекомуникацијама, захваљујући људима на челу Србије, потрошити негде тамо далеко.
Балкан магазин
