НАУЧНИЦИ још откривају тајне чаја, кафе и какаоа, три биљке које се у разним „верзијама“ конзумирају на свим континентима, и све више истраживања показује да су далеко здравији него што се икада веровало.
Све три садрже антиоксидансе и феноле који имају и превентивно, и у неким случајевима лековито дејство. Па ипак, доскора је истицано само њихово негативно деловање, често и сасвим неосновано, и сврставани су у „пороке“, нимало боље од алкохолних пића или цигарета.
Кафа, која је и у нашој земљи највише прихваћена, садржи врло занимљив састав биљних хемикалија и антиоксиданата. Баш због тога, истраживања су показала да је кафа три пута моћнији антиоксиданс од црног вина и пет пута јачи од чаја.
И кафа и чај су у сваком случају далеко више од „раствора кофеина“, како се некада веровало. Садрже читав низ биолошки активних супстанци, чије деловање још није довољно истражено, али је „за почетак“ сасвим јасно да је позитивно. Исто тако је и какао далеко више од теобромина, супстанца које слично кафеину делује на нервни систем. Какао садржи висок проценат процијанидина, полифенола који има читав низ позитивних дејстава.
Какао се најчешће конзумира у облику чоколаде и истраживања показују да је дејство боље ако га не кваре шећер и разне додатне масноће. Другим речима, много су здравије црне чоколаде, са што већим процентом какаоа – и што мањим свега осталог, као што су шећер и разне биљне масноће које не потичу од какаовог зрна.
Што се тиче кафе, истраживања су открила да је пржење добро, јер појачава антиоксидативно дејство, а од начина припреме углавном зависи само укус. Анализе су, на пример, показале да „кратак“ и „дуг“ еспресо имају потпуно исти садржај корисних материја, односно да он зависи од количине кафе која се користи за припремање. Исто тако, такозвана „америчка кафа“, иако је „дуга“ и „танка“, садржи пуно корисних материја, јер у њено припремање иде неколико „доза“ кафе.
Корисни садржај кафе зависи и од врсте која се пије, на пример, такозвана „арабика“ има више полифенола и кофеина од других врста и то се осећа и у њеном оштријем укусу. Управо због тога је, међутим, многи не воле, а увозници не користе углавном у разним мешавинама које праве.
Код конзумирања чаја велика је разлика између зеленог чаја, који се прави од зеленог лишћа које је углавном задржало изворни облик, односно само је осушено, и црног чаја, који се прави процесом ферментације. Због тога се дуго веровало да је зелени чај „здравији“, али су новија истраживања показала да је и ферментација корисна, јер доводи до настајања хиљада различитих супстанци којих у зеленом чају нема. То, међутим, не значи да зелени чај није добар: већ је доказано његово повољно дејство на метаболизам, због којег, на пример, помаже мршављењу.
И на крају, истраживања су оповргла читав низ заблуда о дејству чаја, кафе и чоколаде, односно какаоа. На пример, ниједно истраживање није успело да докаже „општепознато“ мишљење да чоколада изазива опстипацију. Исто тако, није тачно да кафа и чај, због тога што су диуретици, не могу да хидрирају организам. И једно и друго ефикасно хидрирају, чај, наравно, много више, јер се по правилу пије у већим количинама, али под условом да не садрже много шећера. Штавише, стручњаци препоручују да се уопште не користи шећер, већ да се заслађују природним шећером, фруктозом или медом.
Због чињенице да и кафа и чај делују на нервни систем – толико да се кафа све до 2003. године чак налазила на списку допинга за спортисте – у конзумирању не треба претеривати. Стручњаци кажу да су добре две до три шољице на дан, у сваком случају, не треба прећи препоручену дневну дозу од 300 мг кофеина на дан. При рачунању уноса кофеина, треба, међутим, имати на уму још две ствари. Прво, кофеина има у читавом низу других напитака, од „енергетских“, као што је гуарана, преко кока-коле и других такозваних кола-напитака, све до чаја мате, обичног односно правог чаја и – лекова за главобољу.
Све то треба урачунати у препоручених 200 мг. Друго је чињеница да конзумирање кофеина доводи до толеранције, што значи да кафа неће исто деловати на особу која редовно пије по пет шољица на дан и ону која је уопште не пије. Навика на кафу (чај, чоколаду) практично ублажава дејство кофеина, другим речима, људи који је немају – морали би да припазе на дејство, ако одлуче да користе „кафицу“ као лек.
Новости
