Према извештају Светске банке “Доинг бизнис 2015” Србија тек на 91. месту по условима пословања од 189 земаља. Међу најгорима на свету по добијању грађевинских дозвола

Упркос заклињању у економске реформе и најавама бољег пословног амбијента ипривлачења инвеститора Србија је у претходној години пала за 14 места у извештају Светске банке “Доинг бизнис 2015” (Доинг бусинесс 2015). Србија је пала са прошлогодишњег 77. на 91. место од укупно 189 земаља. У периоду од 1. јуна 2013. године до 1. јуна 2014. Србија није унапредила услове пословања ни у једном сегменту, док је с друге стране отежала пренос имовине укидањем убрзаних процедура. Већина земаља забележила је напредак у неким од сегмената који утичу на лакоћу пословања које Светска банка прати због чега је Србија толико и пала на листи. Од земаља бивше Југославије само је Босна и Херцеговина лошије пласирана, на 107. месту, док се територија Косова налази на 75. месту, Албанија на 68, Хрватска 65 и Словенија на 61. месту. По условима пословања најбоље су пласирани Црна Гора на 36. месту и Македонија која је на високом 30. месту. Ово показује и да релативно добро позиционирање на овој листи Светске банке не значи и просперитетну привреду. Додуше на врху листе су све развиојене и богате земље предвођене Сингапуром, Новим Зеландом и Хонг Конгом.

Треба рећи да је у оригиналном извештају ДБ 2014. Србија била на 93. месту, али је након корекције напредовала до 77. места прошле године. Од десет критеријума које прати Светска банка Србија је у односу на претходни извештај постала неконкурентнија у осам, а задржала је непромењено место у односу на остале у две категорије. Ни у једној није напредовала.

Највећи проблем и ове као и претходних година заинвеститоре је добијање грађевинских дозвола. Србија се по овом критеријуму налази на 186. месту што значи да је само у три земље Еритреја, Сирија и Либија, земље у којима бесне ратови. Као пример за добијање грађевинске дозвола Светска банка узима градњу складишта. Тако је у Србији потребно у просеку 264 дана да се дозвола добије и то кошта инвеститора 25,7 одсто вредности складишта. Иако је у Србији потребно проћи 16 процедура за добијање грађевинске дозволе као и у региону Европе и Централне Азије у Србији то траје три месеца дуже и пет пута је скупље.

Следећа ствар која највише кошта времена и новца компаније је плаћање пореза. Предузеће у Србији плаћа 67 пореза у току године, што је скоро 3,5 пута више него земље Европе у просеку. Следствено томе и утрошено време за плаћање пореза је далеко веће. У Србији треба потрошити 279 сати, скоро 35 радних дана по осам сати, да би се дажбине поплаћале, док је у региону у просеку за то потребно 45 сати мање, а у земљама ОЕЦД-а више од 100 сати краће траје процедура плаћања свих пореза. Највише времена одузима уплата пореза и доприноса за запсолене и уплата ПДВ-а. Сама висина пореза је најмањи проблем, јер у просеку укупно пореско оптерећење износи 34,8 одсто, док је у Европи 34,9 одсто, а у земљама ОЕЦД-а 41,3 одсто.

Србија није ни најбоље место да пред судовима тражите поштовање уговора од пословних партнера. По судском спровођењу уговора налазимо се на 96. месту. У просеку судски спорови трају 635 дана, што је скоро три месеца дуже од европског просека. Уз то када коначно стигне пресуда цео процес кошта у просеку 34 одсто потраживања. На пример у Европи то исто кошта 25 одсто, а у земљама ОЕЦД-а 21 одсто потраживања.

На истом, 96. месту се налазимо и по условима за спољну трговину где се мери број дозвола и време увоза и извоза као и трошак увоза и извоза по контејнеру робе. Ипак овде смо углавном испред просека Европе и Централне Азије по свим параметрима.

По могућности добијања електричне енергије у новом складишту налазимо се на 84. месту. За увођење струје потребно је проћи четири процедуре које трају 131 дан. Укупан трошак износи 455 одсто прихода по глави становника, односно на примеру који је дала Светска банка 2,2 милиона динара и 365 долара.

У односу на регион Европа и Централна Азија предузећа у Србији су у предности, али у односу на развијене ОЕЦД земље увођење електричне енергије не само да дуже траје већ је и много скупље.

Највећи пад од чак 24 места забележен је у категорији укњижавања имовине. У извештају ДБ 2014. били смо на 42, а овогодипњем извештају на 78. месту. Управо је у овом делу и дошло до једине промене у условима пословања и то нажалост нагоре. Цела процедура укњижења траје 54 дана од чега се само одлука катастара чека 48 дана. Ово је скоро два пута дуже него у региону и у ОЕЦД земљама, а последица је укидања убрзане процедуре за пренос имовине. Укупан трошак укњижења износи 2,7 одсто врендости имовине и прилично је јефтиније него у развијеним земљама.

По условима за покретање посла налазимос е на 66. месту. За отварање предузећа потребно је 12 дана да се обави шест процедура, а трошак је 6,8 одсто прихода становнику.

када се ради о лакоћи добијања кредита србија се налази на 52. месту што је седам места слабије него у претходном извештају. Занимљиво је да у Србији приватни кредитни биро има податке о 100 одсто одраслих, што није случај ни у региону Европе и Централне Азије (33,7%) ни ОЕЦД (67%).

По решавању стечаја Србија се налази на 48. месту. Овде се истиче висок трошак који овде носи стечај од чак 20 одсто имовине док је у земљама ОЕЦД-а само осам одсто, али и веома ниска стопа опоравка предузећа након стечаја. У Србији свега 30 одсто предузећа настави пословање након стечаја и реорганизације док је у земљама ОЕЦД-а то чак 72 одсто.

На крају, најбоље стојимо по питању заштите мањинских акционара где смо на 32. месту.

Милош Обрадовић, Балкан магазин