СТРАНЦИ нам последњих месеци враћају готово све што произведемо. На „црној листи“ квалитета нашло се наше млеко, кукуруз, пшеница… а сада и јабуке. Стручњаци сматрају да, сада, на испит треба ставити тврдње да је управо храна наш највећи извозни адут и да ће нас пољопривреда економски препородити.
За све учесталије афере са српском храном, пољопривредници криве катастрофалну аграрну политику, коју држава води већ низ година. Њих нимало не изненађују све чешћи проблеми са извозом намирница, јер, како кажу, морало је негде да „пукне“.
– Већ годинама пољопривреднике нико не пита за мишљење када се одлучује о било чему у вези са аграром – каже Мирослав Киш, из Асоцијације пољопривредника Србије. – Оно што је још горе, не обавештавају нас када, рецимо, донесу неки нов пропис, нити каква је регулатива у земљама у које извозимо.
Пољопривредници кажу да српски аграр и произвођачи трпе велику штету зато што се у Србији „не одваја жито од кукоља“. Због млека, кукуруза, пшенице, јабука, и ко зна чега још, према њиховим речима, неко мора системски да преузме одговорност, а не да цела српска пољопривреда буде на стубу срама и на огромном финансијком губитку.
– Сада испада и да српске јабуке нису добре – објашњава Киш. – А сигурно није тако! Озбиљна и одговорна држава морала би да утврди ко је извезао те спорне јабуке у Русију, да ли су то уопште српски производи и ако јесу, ко их је произвео.
БИОТЕРОРИЗАМ ПРОБЛЕМ заштите хране прети целом човечанству – каже професор Шеварлић. – Ми чекамо резултате о спекулацијама да се и код нас јавио генетски модификован кукуруз. То је класичан вид биотероризма. И сам директор ЦИА је пре неки дан изјавио да постоји већи страх у свету од намерног загађивања хране него од терориста.
Професор Миладин Шеварлић са Пољопривредног факултета у Београду предлаже да пољопривредни стручњаци морају на себе да преузму много већу одговорност за квалитет онога што једемо. И то у виду специфичног „обећања“.
– Потребно нам је да подигнемо морал оних који одлучују о квалитету хране – додаје Шеварлић, иначе председник Друштва аграрних економиста Србије. – Зато нам је неопходна прехрамбена заклетва на крају студирања Пољопривредног факултета, по угледу на Хипократову. Стручњаци морају да се обавежу да неће дозволити да због мита или других бенефиција, пропусте кроз руке затровано семе. Када је о произвођачима реч, добра идеја је стигла из Ваљева о прехрамбеној обавези. Паори се обавезују да на тржиште пуштају само оно што и сами једу.
Како објашњава Шеварлић, мада делује као велика цифра, 60.000 тона јабука које су враћене не може да се пореди са укупним износом који извозимо.
– Наша храна није генерално лошег квалитета, већ је то проблем појединаца, да ли санитарних инспектора или произвођача – каже Шеварлић. – Прошла производна година је била специфична због велике суше, али су последице морале превентивно да се санирају. Сушењем не бисмо добили овакве проблеме са кукурузом, поготово оним у зрну. Морамо да нађемо начин да оне који доносе погрешне одлуке и пуштају „затроване“ производе – и спречимо у томе.
Све суровија битка за тржиште хране је, према мишљењу неких агроекономиста, главни узрок нагле појаве пестицида, метала, и осталих отровних материја у српским производима. Милан Простран, секретар Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије, сматра да је нелојална конкуренција, која пласира информације о зараженој храни кривац што се Србији из извоза враћа роба.
– Марифетлуци којима се служе трговци и иностарни произвођачи обарају цену српске хране – каже Простран. – Кад једном оде у етар да је храна отровна, или неквалитетна, потрошачи више немају поверења. Такав је био случај са 330 тона пшенице са наводно тешким металима, чији је промет заустављен у Македонији. Испоставило се, касније, да нема никаквих недозвољених материја у њој, али је штета већ нанета.
ПЕСТИЦИДИ СВАКЕ ГОДИНЕ
СРПСКЕ јабуке са пестицидима нису се пре неколико дана први пут појавиле на руском тржишту, већ је то био случај скоро сваке претходне године, и то у много већој количини. Наиме, још пре четири године, током провере је откривено девет пошиљки из наше земље са недозвољеном количином пестицида. Укупна количина „затрованог“ воћа била је 145 тона.
Током 2010. године пестициди су нађени у две тоне јабука, а годину дана касније је било отровне материје у 77 тона…
Новости
