Од априла 2013, кад је ступио на снагу Закон о роковима плаћања, дугови предузећа и предузетника повећани 40 одсто
Неликвидност је још увек највећа бољка српске привреде која непрекидно буја, упркос државним мерама да се сузбије. Од априла 2013. на снази је Закон о роковима плаћања, од кога се очекивало да бар мало скрати ланац неплаћања, који годинама дави националну економију. Према подацима НБС, од марта 2013. до марта 2015. стално се повећава број правних лица и предузетника чији су рачини због дугова били у блокади. Истовремено је растао и износ блокаде, чак и без камате.
Сума дуговања предузећа и предузетника у овом периоду готово се удвостручила – премашила је 268,5 милијарди динара, а број блокираних фирми повећан је за око 40 одсто, на 55.216 у марту ове године.
По слову Закона о роковима плаћања, који су привредници чекали две године, испоручену робу и услуге, уговорене после 31. марта 2013. држава, општине и јавна предузећа обавезни су да плаћају у року до 45, а приватне фирме до 60 дана. Очекивало се да његовом доследном применом држава не буде генератор неликвидности. По информацији која је достављена „Политици” из Министарства финансија, држава своје обавезе измирују у прописаном року.
Судећи по званичним подацима о промени броја нередовних платиша и висини дуговања, Закон о роковима плаћања није испунио очекивања, јер је број нередовних платиша све већи. До почетка његове примене просечан рок наплате у Србији био је 134 дана, а на почетку 2014. у просеку се чекало 126 дана, показала је анкета 414 предузећа и 104 предузетника широм земље коју је спровела Унија послодаваца.
Министар привреде Жељко Сертић недавно је изјавио да ће примена Закона о роковима плаћања бити под строжом контролом. Поготово јавна предузећа.
– Намера је да се спречи гурање приватног сектора у неликвидност зато што не може да дође до пара од јавног сектора. О затварању „одшкринутих врата” за корупцију, да и не говоримо – казао је Сертић.
Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца, подржава намеру министра привреде.
– Сведок сам да је Закон о роковима плаћања писан заједно са представницима удружења привреде – каже Атанацковић. – Од његове примене очекивали смо бар да заустави бујање неликвидности, а та пошаст, на жалост, све више се шири, иако држава тврди да га поштује. Закон је предвидео и строге казне за оне који не поштују рокове плаћања, али слаба вајда. Предузећа и предузетници чувају се од несавесних партнера авансном наплатом робе или услуга. Као гаранција тражи се и меница.
Законом о привредним друштвима прописано је да „предузетник престаје са радом по сили закона ако му је пословни рачун у блокади дуже од две године”. У том случају НБС или Пореска управа подносе захтев за брисање предузетника из регистра.
– По том основу је Агенција за Привредне регистре од почетка 2015, закључно са мартом, по службеној дужности, на захтев НБС, избрисала из Регистра привредних субјеката 745 предузетника – казали су нам у овој служби.
У Привредној комори Србије кажу да је најбржи и најјефтинији пут до решења финансијских проблема у Закону о споразумном финансијском реструктурирању привредних друштава – указује Нермина Љубовић, директор Центра за услуге и посредовање ПКС. – Овај пропис упућује дужнике и повериоце на договор. Преговором у коме су сви учесници равноправни и закључењем уговора о споразумном финансијском реструктурирању, избегавају се предуги и скупи судски спорови, проблем се решава брже и јефтиније, а пословни односи остају очувани. Одобравањем додатних олакшица и држава подстиче овај начин решавања неликвидности.
Aлександар Микавица, Политика
