Индустријска конопља није нова култура на нашем поднебљу и може се рећи да је неправедно запостављена, иако се може гајити на свим врстама земљишта.
За узгој конопље погодне су скоро све врсте земљишта, осим тешких, глиновитих, као и киселих. Војводина је изузетно погодна за гајење конопље, објашњава Маја Тимотијевић, председница Удружења произвођача и прерађивача алтернативних биљних врста Kонопља из Новог Сада.
“У прилог томе говори чињеница да је у првој половини 21. века у Војводини било 40.000 ха под индустријском конопљом. Међутим, захваљујући њеној прилагодљивости може да се гаји на целој територији Србије”, додаје.
Kонопља се може успешно гајити иза различитих предусева, у погледу којих нема посебне захтеве. Битно је да земљиште буде у доброј кондицији, богато влагом и хранљивим материјама. Међутим, конопља се може успешно гајити и у монокултури, две до три године, без значајнијег смањења приноса. Услов је обилније ђубрење стајњаком, али је потребно обратити пажњу на појаву штеточина, пре свега – конопљиног бувача.
Са друге стране, конопља има велике захтеве у погледу обраде земљишта, што произлази из њених биолошких особина – релативно слабо развијеног кореновог система и великог приноса надземне масе у кратком периоду. За успешно гајење неопходно је да предсетвена припрема земљишта буде изведена веома квалитетно, велике дубине између 25-50цм. Земљиште након обраде мора бити равно, без корова мрвичасте структуре, јер се само тако обезбеђује уједначено ницање пораста.
Термин сетве конопље је у периоду од половине априла до половине маја, у зависности од тога због чега се конопља узгаја. За гајење конопље ради влакана или цвета, погодна је сетва половином априла, а жетва је половином августа. Уколико се конопља гаји ради производње зрна, оптималан термин сетве је крај априла до половине маја. Сетва након првог маја препоручује се уколико се конопља сеје ради зрна житном сејачицом на међуредни размак од 25 цм, са размаком од 2,5 цм између биљака. Густа или каснија сетва утиче да биљке буду нижег раста и мање дебљине. Дубина сетве не би требало да прелази 3 цм.
Kонопља се са аспекта пољопривредних машина сврстава у категорију специјалних култура. Гаји се на малим површинама и тежи се примени машина које се користе за масовне културе. Због мале потражње за њима, машине специјализоване за конопљу су веома скупе.
Оптимално време за жетву конопље за влакно у нашим условима је средина августа.
Удружење Kонопља окупља произвођаче на годишњем нивоу и ове године је учлањено око 60 произвођача. Површине на којима производе су мале, око један до два хектара, што је уобичајено када се почиње са новом културом. Управо мање површине се и саветују за почетак, како би произвођачи сагледали цео процес производње.
Искуство Маје Тимотијевић показује да заинтересованост за ову биљку расте из дана у дан. Kада је Удружење основано, 2015. године у целој Србији гајено је око 60 ха конопље. Ове године очекују повећање површина и већу заинтересованост. Па тако, прошле године је било око 400 ха, а ове године очекује се и до 800 ха.
“Економска исплативост конопље је питање за које је незахвално дати одговор”, каже Тимотијевић.
Општа рачуница по њеним речима може да буде да се исплати три пута више него кукуруз. Оно што је тачно је да је прича о милионској заради по хектару нереална, јер у Србији нити имамо сорте које су погодне за прављење ЦБД уља високе концентрације, нити имамо правно регулисану ову врсту производње.
Након Удружења, 2016. године, основана је и Пољопривредна Задруга Kонопља. Пољопривредна Задруга са члановима потписује уговоре о откупу, те прерађује конопљу и пласира своје готове производе на тржиште Србије под брендом ГРАМИНА. Тренутно имају око 15 својих производа, који поседују све потребне сертификате, како би могли да се продају на тржишту.
Б92
фото: НС семе
