Србија је на ранг листи 50 земаља у свету са најбројнијом емиграцијом, заузела 31. место. Чак две трећине младих жели да се исели из земље, пише Данас.
Не постоје прецизни подаци о томе колико грађана Србије тренутно живи и ради у иностранству, нити колико људи годишње потражи посао ван граница земље. Ако се пита статистика, која своје податке базира на попису, према последњем извештају из 2011. “напољу” се налази 313.411 наших грађана.
Међутим, домаћој статистици измичу друга и трећа генерација исељеника, јер не постоји методологија која би обухватила и те групе. Подаци ОЕЦД-а, рађени углавном према евиденцијама земаља које примају економске мигранте, говори да је број знатно виши – чак 598.200 исељеника и то само у те земље и старосне доби 15 и више година.
Редовни члан Академије економских наука, професор Владимир Гречић, који се иначе бави проблемом миграција, потврђује парадокс да у ери дигитализације не постоје поуздани подаци чак ни када се истраживачи ослањају на статистике главних имиграционих држава.
Када је о Србији реч, додатни проблем је то што се евиденције воде према земљи рођења или према држављанству, а наша земља је у последње две деценије неколико пута променила свој државни статус, од СР Југославије, преко СЦГ до РС. Али и тако добијени подаци морали би да буду разлог за бригу.
– Према проценама недавно објављеним у Секретаријату ОЕЦД, емиграција из Србије је попримила галопирајући раст. Наиме, просечан годишњи број емиграната из наше земље само у државе чланице ОЕЦД, у периоду од 2005. до 2014. износио је 31.000. У 2014. емигрирало је 57.000 особа, да би 2015. тај број достигао рекордних 60.000. Тиме је Србија, на ранг листи 50 земаља у свету са најбројнијом емиграцијом, заузела 31. место – каже професор Гречић.
Две трећине младих жели да се исели из Србије
Он указује и на скорашња истраживања која показују да су емиграционе намере младих код нас доста изражене – чак две трећине испитаника из те категорије жели да се исели из земље. Мотивација младих за емиграцију је скоро у потпуности економска (81,9 одсто). Они желе побољшање животног стандарда, лакше запослење, боље услови за покретање сопственог посла, боље образовање и слично.
Најпривлачније земље дестинације за емиграцију су земље ЕУ (готово код четвртине испитаника), посебно Немачка и Аустрија, а од прекоокеанских САД и Канада.
– Ништа то није нелогично. Србија у економском погледу много заостаје за земљама ЕУ. Извештај ЕК о напретку Србије у 2015. показује да се БДП по становнику у Србији налази на нивоу од само 35 одсто просека у 28 земаља ЕУ заједно узетих – истиче Гречић и додаје да је у иностранство отишло око 90.000 високообразованих кадрова.
Гречић указује и да тако промењена структура миграната у односу на период од пре неколико деценија када су одлазили углавном људи са нижим степеном образовања, има и своје економске последице.
Највише образованих одлази у Канаду
Од укупно 598.200 исељеника из Србије, колико их је евидентирао ОЕБС, 307.500 су жене. Од тог броја, у Немачкој је 27,4 одсто, следе Аустрија са 16,1 одсто, Швајцарска са 10,4 процента, Француска 10, Италија 6,2 одсто, Канада 4,9 а Аустралија 3,2 процента. За САД и Уједињено Краљевство нису дати подаци.
Према степену образовања, у Немачкој је удео високообразованих у укупном броју исељеника био је 9,3 одсто, Аустрији 5,5 процената, Швајцарској 12,9 одсто, Француској 13,5 одсто, Италији 10, Канади 52 и Аустралији 22,8 одсто.
Данас.рс
