Београд – Више од стотину камиона најавило је да ће крајем наредне недеље учествовати у протестној вожњи од петље на ауто-путу код Крњешевца до терминала на уласку у Београд, а о разлозима за такав поступак Пословно удружење Међународни транспорт обавестило је МУП, премијерку и министарку саобраћаја Зорану Михајловић, коју је замолило и да се састане са њима.
Према тврдњама превозника, држава не чини довољно како би им обезбедила потребан број међународних дозвола, а кап која је прелила часу је најава да ће се универзалне ЦЕМТ дозволе, расподелити према броју возила „еуро 5“, уместо да се бар 30 одсто додели на основу „еуро 6“ мотора.
„Према договору са Интернационалним транспортним форумом који издаје те дозволе, Србија има право на 181 ЦЕМТ, што се у случају да иду за „еуро 5“ возила множи са десет, а када су намењена за „еуро 6“ са 12. Ми смо претходно договарали да бар 30 одсто ЦЕМТ-ова буде одређено за савременије типове камиона, иако можемо да „покријемо“ и половину расположиве квоте, а да остало иде за „еуро 5“. Међутим, државни секретар је то изменио, наводно под притиском превозника, у правилник за расподелу је ушла само „петица“. Ми смо тиме остали без најмање стотинак универзалних дозвола које би могли да добијемо и зараде од укупно бар 10 милиона евра, што је штета и за републички буџет“, каже за Данас Неђо Мандић, председник ПУ „Међународни транспорт“ које окупља око хиљаду превозника.
Он објашњава да то није у интересу ни осталих превозника који не испуњавају услове за ЦЕМТ, јер они који добију те дозволе, дужни су да у расподелу врате одређени број појединачних, које су за велики број земаља такође дефицитарне. Према Мандићевим речима, осим што је најављени правилник штетан за превознике, он је и коруптиван због чега је то удружење поднело тужбу за поништај акта Управном суду.
Иначе, у Србији је регистровано више од 1.100 фирми које се баве међународним теретним превозом, а оне имају активних око 10.000 углавном савремених камиона. Возни парк већине њих није, међутим, потпуно искоришћен управо због недостатка превозничких дозвола. Осим највреднијих ЦЕМТ-ова, који покривају све државе, дефицитаран је и велики број појединачних, а најчешће недостају за Италију, Русију, Француску, Немачку, Пољску, Чешку… Превозници сматрају да то питање не може само да се реши на нивоу преговора између надлежних министарстава, већ да је потребно да се подигне на виши ниво.
Додатно узнемирење у редовима те гране изазвала је најава критеријума расподеле за наредну годину, када ће бити примењен принцип слободног тржишта и слободног приступа професији, па ће се у конкуренцију за дозволе јавити и предузетници који до сада нису били у међународном транспорту.
„Како нема назнака да ће број дозвола бити увећан, то ће великим фирмама додатно смањити могућност за рад, јер возило које не направи до 60 превоза годишње, за шта укључујући земље из транзита, потроши око стотинак дозвола, није рентабилно. Због тога верујем да ће бити све више великих фирми које ће пословање да преселе у Словенију, па ће тој земљи остајати приход од 5.000 евра по камиону само по основу акциза, а ту је и порез, плате радника. Тренд одласка компанија из Србије увелико је већ присутан, јер словеначким фирмама није потребна дозвола ни за превоз по ЕУ нити за нашу земљу. Транспорт са њима је либерализован, док српски камиони без дозвола не могу да пређу границе ЕУ“, објашњава Мандић.
Лиценце и дозволе
Привредници Министарству замерају и то што није на време донело све подзаконске акте везане за добијање превозничких лиценци, које по новом Закону морају да прибаве до 12. фебруара наредне године.
С обзиром да још увек не морају да имају тај документ, већина превозника није ни журила да га прибави, али се испоставило да је поседовање лиценце сада пресудно приликом расподеле дозвола за 2018.
М. Н. Стевановић / Данас
