Све земље Балкана са америчким и НАТО базама и инфраструктуром биће мета првог руског удара!

Сједињене Државе у основи контролишу све основне земље Балканског полуострва: Румунију, Бугарску и Грчку. Може се рећи да се све три налазе у потпуној зависности од САД. Иста је ситуација и са такозваном „државом Косово”, псеудодржавама Македонијом и Црном Гором – све су под најмоћнијим могућим утицајем, чак бих рекао – под отвореним диктатом САД

Србија засад још игра полунезависну улогу, али је њено руководство под најтежим могућим притиском са стране Запада који га уцењује (не)примањем у ЕУ. Уосталом, постепено почиње да попушта под тим пресингом

Губици које смо имали на Балкану крајем 80-их и 90-их година – сада нам се враћају као бумеранг који нас бије у потиљак. На жалост. Становништво Бугарске, Грчке и Србије у већини је пријатељски расположено према Русији. Проблем је у зависности њихових елита

Русија мора да буде много активнија и у економској сфери. Економски односи са тим земљама морају утицати на политичке односе. А не обрнуто

На територијама балканских држава већ су америчке и натовске војне базе. Руководства тих земаља морају схватати шта присуство тих база значи у случају заоштравања конфликта, у случају отпочињања војних дејстава. Прво: удар по тим земљама. По Црној Гори, Бугарској, Румунији и Грчкој

РУСКИ војни експерти сматрају да су на дневном реду САД и НАТО два основна питања – Украјина и Ирак. И да им је због тога важно да доминирају у црноморско-медитеранском региону, на Балкану и у Турској…

Балкан, наравно, поготово у светлу кризе у Украјини и због нестабилне ситуације на Блиском Истоку, игра веома велику улогу. А они који желе да искористе украјинску кризу за јачање својих позиција – САД и НАТО – на Балкану већ имају солидан учинак.

Сједињене Државе у основи контролишу све основне земље Балканског полуострва: Румунију, Бугарску и Грчку. Може се рећи да се све три налазе у потпуној зависности од САД. Иста је ситуација и са такозваном „државом Косово”, псеудодржавом Македонијом и псеудодржавом Црном Гором – све су под најмоћнијим могућим утицајем, чак бих рекао – под отвореним диктатом Сједињених Држава.

Посебно указујем да под америчку контролу прелази и Молдавија која је у суседству Балкана.

За Русију, која тежи мирном разрешењу украјинске кризе, ситуација је крајње неповољна.

Србија засад још игра полунезависну улогу, али је њено руководство под најтежим могућим притиском са стране Запада који га уцењује могућношћу примања/непримања у ЕУ. Уосталом, постепено почиње да попушта под тим пресингом.

Губици које смо претрпели на Балкану крајем 80-их и 90-их година – сада нам се враћају као бумеранг који нас бије у потиљак. На жалост.

Становништво Бугарске, Грчке и Србије у већини је пријатељски расположено према Русији. Проблем је у зависности њихових елита.

Од Запада је зависан значајан део грчке елите, а бугарска је подмитљива.

Шта у оваквој ситуацији треба да предузима Русија?

Русија мора да се врати на Балкан. Пре свега као хуманитарна сила.

Морамо тамо активно ширити своје присуство и тврђе и усмереније радити са руководствима тих земаља:

„Ако нисте способни да реагујете и изражавате расположење свог становништва, него само изражавате расположење Вашингтона и Брисела – онда ће и наши економски односи са вама бити грађени у складу са тим – све док не почнете да разумете шта нас не задовољава”.

Другим речима, Русија мора да буде много активнија у економској сфери. Економски односи са тим земљама морају утицати на политичке односе. А не обрнуто.

Пројекат Јужни ток је веома актуелан у Бугарској и Србији. Повољан је за обе. Међутим, бугарско руководство не издржава притисак САД.

Покушава да се пред нама оправда. Боји се. А зашто?

Буџет. „Обуставићемо вам финансирање” – плаши га ЕУ. А тада би се све срушило. Моментално.

Тешка перспектива је и пред српском економијом.

Исто се догађа и у Грчкој.

Ми не поклањамо никакву пажњу оснивању НВО у тим земљама, на формирамо своје информативно поље. Оно напросто не постоји.

Нема ни поља међуљудског општења, слабе су и научне везе – све се налази у полузапочетом или плумртвом стању.

Треба подржавати пре свега оне снаге – а оне тамо постоје – које наступају са позиција пријатељства и сарадње са Русијом.

Потребно је системско присуство. А ми се понашамо као са Украјином: закључили не споразум и обрадовали се. Нема нас више.

У Бугарској су ствари дошле дотле да Социјалистичка партија, која је на све изборе ишла са паролом сарадње са Русијом, сада својим кандидатима препоручује да из изборне кампање искључе и саму реч „русофилство”. Можете ли то да замислите?

Нећу ни да говорим о другим партијама. Ситуација је веома забрињавајућа.

На територијама балканских држава већ су америчке и натовске војне базе.

Руководства тих земаља морају схватати шта присуство тих база значи у случају заоштравања конфликта, у случају отпочињања војних дејстава.

Прво: удар по тим земљама. По Црној Гори, Бугарској, Румунији и Грчкој. Удар са стране Русије! Ми, политиколози, о томе отворено говоримо.

Балканске змеље су мете на првој лнији!

Пре неколико дана је конференцију за медије одржао лидер бугарског националног покрета „Русофили Бугарске” – Никола Малинов – који је рекао оно што у тој земљи нико није говорио током протеклих 20 година: „Бугари и Бугарке! Водите рачуна да са базама САД на својој територији сврставамо Бугарску у први фронт удара против… братске Русије која нам никада ништа лоше није урадила! А ипак смо пристали на те базе…”.

Пише: Леонид РЕШЕТЊИКОВ, директор Руског института за стратешка истраживања

Факти