Мртав уморан, прљав као стока, али пуног срца. Јебем баш матер мајмунима који не знају да раде свој посао, али се курче функцијама и висином зараде. Дезорганизација и зајебавање људи који срцем крећу да бране своје домове. Очајна и никаква комуникација. Попиздео и узео под команду пар хиљада људи на потезу од Бранковог моста до Газеле, и подигли смо бедем да нам и кинези позавиде. Захвалан због рада са предивном и орном омладином, која враћа веру у боље сутра. Мајмунима који треба да раде свој посао, ево бесплатан савет:

Да би знали како да се суочите са проблемима, увежбавајте на терену, делегирајте способне људе да координишу позитивну масу људи орних да помогну, омогућите квалитетан и квантитативан превоз за људске ресурсе, и схватите да људи могу да попизде кад их јебете без њиховог одобрења. Сат и по времена смо изгубили зато што сте јебено неспособни и што вас боли ђока. Од сајма до Макиша, па од Макиша до Бранковог моста, па од Бранковог моста до Железничког моста и Газеле. Срећом, нисмо дигли руке и одрадили смо посао, а ви се после слободно китите туђим перјем, стоко, како сте ето оправдали своје функције “шефова кризних штабова”…..

И да – још једном – јебем вам матер, да вам баш јебем матер неспособну…. Кретени неспособни……

Радомир Бата Почуча

Сад сам дошао са макиша, и желим ово да напишем док су ми утисци свежи…
Како не бих ширио причу, нећу дочаравати хаос током одбране Црне баре недалеко од Шабца и 1.5 км од ушћа Дрине у Саву, сад већ прекјуче, као ни начин повратка за Београд! Али ето шта се данас десило… Док сам се гспом враћао од Сава центра на Вождовац, у разговору са људима у чизмама сазнајем да се и јутрос јавило много више људи од потребнок броја за полазак у угрожена и страдала подручја код Сава центра, те су их вратили кућама, док се мој отац са екипом запослених из НП ,, Ђердап” из Кладова исцимао за Бг, како би они пунили џакове код истог јебеног Сава центра! и т су радили цео дан .

Ко бре овде кога јебе?! Дођох кући око пола 11, одспавах до 6, доручак , кафа, и ступим у контаку са момцима из Бродарске школе сазнајем да су потребни људи на Макишу, јер Сава надолази.. И момци ми у року од 15 мин организују ципеле,што јуче за цео дан нико није урадио (студент сам , одакле ми чизме у БГ?) , те кренем ка сајму да чекам аутобусе. После 15 мин је било јасно да нема апослутно никакве кооординације и да је организациј ко у Зимбабвеу. Пунисмо џакове на макишу, реке волонтера, бејах на камиону који их је постављао у Остружници, п поново Макиш, где је нестало песка, награбисмо за још један камион, упутише нас такође волонтери код хотела Бристол. Тамо нема никог да усмерава, те смо покушавали око Бранковог и неважно, после 15 мин долазимо до групе од 1000 људи , који нас упућују даље уз реку, јер они џакова имају довољно, и чекају нечју комаду (државе, војске, полиције нигде)…

И шта, 200 метара ниже се насип од џакова и најлона се завршава, даље није изграђено, људи кукају… Испразнисмо камион, настависмо насип, ми екипа са камиона, јер уз све позиве из дна грла само 10 људи прилази из оне гомиле мало пре поменуте. Одрадисмо шта смо могли, опет на Макиш, тамо не затичемо никог, да би нас код шљункаре возач оставио, рекавши да он иде у Остружницу да кунта… Око нас нико, шта ћеш, блокирамо пут, како би нашли превоз до негде. Нађем га до Беорађанке, рекох ај да чекам 26, одо кући кад очито не могу више помоћи, чујем се са ликом из бродарске, он везе нема да руља чека близу бранковог, каже да су потрбни људи у Хали 9 на Сајму да се пуне џакови, ако би могао да им јавим, што је немогуће, ако не, да узмем такси и скупим људе, шатро возе џаба. После 25 мин сконтам да је то жвака и да ме нико неће повести, људи се шеткају по центру , заболе их. надђем пандуре, они рекоше да чивају педере у оном клубу крај турске амбасаде, да они неиду.. Ето додјох кући 26ицом,

Закључак, систем је капитулирао, воске и полиције , на у бројном људству, већ у својству организатора и координатора, нигде, вода надолази и нек се сви подаве маму им јебем, не интересује ме, моје село је сигурно на брду и после бране. Да не помињем жандаре који су спавали у бусевим надомак Црне баре, а нису се удостојили да нам дају четри мотороле кад им је тешко да сами оду на насипе, а камоли да нам пруже логистику! Јеби га, треба организовати нациналне гарде, по угледу на нпр Амере, које би биле волонтерског типа и где би се обучавали људи за организацију и деловање у оваквим ситуацијама, којих ће наравно бити још, ако не следеће о, онда оне тамо године. Ако неко буде озбиљно правио такве организације, нек ме контактира. Нека нам је бог у помоћи..

ПС чуо сам да је Црна бара данас поплављена, али у форми гласина, а одговорно тврдим да смо могли за 3 сата уз материјал и организацију спасти село, али смо уместо тогла радили максимално у нашој моћи и за 8 сати нисмо завршили посао. Скидам капу свим момцима који су били уз мене и прексиноћ и ноћас, ја сам онај лик који је певао Устај мајко земљо Нека нам је Бог у помоћи

фото: Курир