Сведок КW- 568, некадашњи телохранитељ Алије Изетбеговића био је присутан током већине, кључних састанака муслиманских челника у подруму Народне банке БиХ. Међутим, био је сведок и бројних догађаја током рата у Сарајеву, а посебно је шокантно његово сведочење о повезаности предратних криминалаца и Срба и муслимана.

“Била је јавна тајна да су људи са криминалном прошлошћу са наше и српске стране, иако су били међусобно сукобљени, трговали свим и свачим. Познат ми је случај да су Јуки Празини Срби превезли, преко њихових и наших положаја, луксузни и скупоцени аутомобил, који му је остао на српској страни”, наводи само један детаљ о једном од најчувенијих сарајевских криминалаца који је касније убијен у иностранству.

Али, он није био и једини кога је муслиманско руководство плански искористило. На том “списку” су још и Цацо, Ћело Бајрамовић, Ћело Мали…

Убиство Срба

“На једном од састанака Изетбеговића и реиса Церића, реис му је на њихово помињање објашњавао нешто у смислу: ‘боље нек они то сад одраде, јер када се буде успоставила заједничка команда и формирале регуларне јединице ти ћеш бити одговоран за све’. Овако се те ствари које они буду урадили могу ставити њима на терет и подвести под криминал и освету.

“Знам да су после овог договора Харис Силајџић и Мустафа Хајрулаховић добили задатак да ово пренесу управо овим локалним командантима и после тога се против Срба појачала активност ових локалних јединица којима су командовали људи са криминалном прошлошћу. У том периоду је нестао или страдао већи број људи”, испричао је Караџићевим истражитељима сведок наводећи да се већина тих криминалаца отворено хвалила бројем убијених Срба у Сарајеву.

“Знам из прича других да су се у појединим ситуацијама они хвалили да је већи број Срба побијен на одређеним локацијама, као што су Каменолом иза Вратника, Казани и Сметлиште. Сећам се да је Ћело Бајрамовић у подруму школе у којој је била наша јединица једном довео 68 српских мушкараца зато што је Централни затвор био препун. После два дана, они су из подрума одведени и знам из приче двојице стражара из Ћелове јединице, да их воде у Каменолом да их предају тамошњем локалном команданту чије или презиме или надимак био Пушка. Била је јавна тајна да се на Вратнику врше ликвидације ухапшених и заробљених Срба и то већег броја”, истиче некадашњи муслимански специјалац из одреда Бисери.

Удварање Туђману

Према његовим речима, ова јединица је, уз обезбеђење муслиманских челника, имала задатак да буде и почасна гарда приликом долазака страних званичника. Посебно је занимљиво његово сећање на посету Фрање Туђмана пре Вашингтонског споразума Бошњака и Хрвата.

“Дан раније, председник Изетбеговић, реис-улема Церић и Авдо Хебиб су шетали малим парком код Председништва и разговарали о сусрету. Био сам на три метра од њих и остала ми је у сећању реченица коју је изговорио реис-улема Церић обраћајући се председнику Изетбеговићу и Хебибу. Он је рекао дословно: ‘Не можемо ратовати против свих, једно говно морамо загристи. У овом тренутку нам је лакше направити мир са Хрватима и учините све да се Туђман одобровољи”.

Овај сведок износи и детаљ везан за саму посету. Наиме, како би “одобровољили” Туђмана, муслимани су испред зграде Председништва довели Хрвате из Сарајева који су имали циљ да му аплаудирају, како би схватио да је у “пријатељском окружењу”. Међутим…

“Туђман је брзо изашао из транспортера и готово трчећим кораком кренуо ка улазу у Председништво. Није се чак осврнуо ни на почасни строј, који је постројен у његову част. Ја нисам био у строју, већ са стране поред степеништа. Тек када је чуо скандирање из масе “Туђман, Туђман”, он је застао, осврнуо се, вратио се назад и почео да се поздравља са људима које смо претходно окупили”.

Сукоб са Празином

Заштићени сведок Караџића је описао и свој сукоб са Јуком Празином.
“Правило је било да свако лице које улази у Председништво буде претрешено, без обзира што смо знали да су поједини од њих врло блиски са руководством. Јука Празина је покушао да у Председништво уђе са пиштољем, а онда почео да нам прети да ће нас побити. Одговорио сам му: “Мени је свеједно ко ће ме убити, али ти не смеш са оружјем унутра”.

“Сценарио” хапшења Срба

Заштићени сведок КW- 568 тврди и да су Срби по Сарајеву хапшени по унапред смишљеном сценарију.
“Један од наших људи би запуцао са зграде у којој треба вршити претрес српских станова и хапшење Срба. Уз објашњење да Срби одатле отварају ватру, слата је јединица која је претресала све станове и хапсила Србе који би се тамо нашли. Код неких је и пронађено оружје, а код других не, али су углавном сви хапшени. Од ухапшених пуштани су само они који су имали неке пријатеље, а причало да се пуштање добијало за новац”, наводи овај сведок.