СМАТРАЛА сам својом светом дужношћу да сведочим у процесу рехабилитације Милана Недића, јер је спасао живот мојој породици и још многим које је извадио из немачких логора и интернирао по целој Србији. Овако је пред београдским Вишим судом, на рочишту у поступку рехабилитације Милана Недића, ратног премијера Србије, сведочила мати Јевросима (88).
– Био је Ускрс 1941. Живели смо у Сарајеву и имали госте на ручку. Усташе су, у ловачким оделима, кренуле у лов на Србе. Повикала сам оцу да бежи. Трчао је преко башта и успео да се спасе. У Србији је пришао Недићевој граничној стражи – каже мајка Јевросима.
Усташе су поклале све госте на ручку. Двориште је пливало у крви. Она је за длаку избегла смрт:
– Усташа ме је држао једном руком за плетеницу, а у другој је имао нож. Дошле су друге усташе камионом и повикале да им помогне да утоваре лешеве. Отргла сам се и побегла. Склонила сам се у селу Пилава, код Требевића. Примила ме је једна жена, дала ми млеко и понудила преноћиште.
Босиљка је одбила кревет. Каже, „месечина је била као дан“, па се упутила назад, мајци, која се изненадила:
– Већ ме је прежалила!
После неколико дана дошао им је католички свештеник и понудио да се мати и шест кћери покатоличе и тако спасу. Мајка је одбила. Усташе су потрпале Србе у камионе, па у сточне вагоне, и – правац Србија. На железничкој станици у Београду предали су их Немцима. Смештени су у Топовске шупе.
– Логором су управљали Немци. Никог за тих пола године, колико сам била тамо, нисмо видели од Недићеве страже. Мој отац је пробао да уђе, да нас види, али Немци му нису дали. У логору су били и Јевреји. По њих су долазиле душегупке, које су такође возили Немци – каже мати Јевросима.
По налогу Недића и његовог комесара за избеглице Томе Максимовића, деца из НДХ су извучена из Топовских шупа и смештена у боље српске куће. Малој Босиљки је допала кућа др Добривоја Максимовића, у Улици краља Милана. После годину дана спасена је и мајка, па су интернирани у Мачву.
Милан Недић је проглашен сарадником окупатора и ратним злочинцем на основу Уредбе Владе из 1949, а на основу одлуке Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача. Правни заступник предлагача рехабилитације Зоран Живановић оспорио је данас током судског поступка пуноважност овог акта, јер га је донела комисија која за то није била овлашћена.
Од суда је затражио да Архив Србије коначно достави комплетан Недићев досије, посебно документа која се односе на његово хапшење, притвор, околности под којима је умро и сахрањен. Следеће рочиште заказано је за 23. мај.
„ФАШИСТИ“ И „УСТАШЕ“
Током рочишта кроз прозор суднице допирале су партизанске песме. Испред суда су се окупили чланови Комунистичке партије, на челу са Јошком Брозом, Титовим унуком, СУБНОР и „Жене у црном“. Са друге стране улице били су Недићеви симпатизери. Они су викали „Недић, Недић“, на шта су им ови одговарали са „Фашиста“. На повике „Јошка, усташо“, Јошка Броз је отпоздравио подигнутим средњим прстом.
Новости
