Шведска, која није увела строге мере затварања које су негативно утицале велике део светске економије, забележила је 2020. ниже повећање стопе умрлих од већине европских земаља, показује анализа званичних података.
Стручњаци за заразне болести упозорили су да се ти резултати не могу тумачити као доказ да затварања нису потребна, али признају да би они могли да укажу на то да шведски приступ борби против пандемије коронавируса има предности које треба проучити.
Немачка и Француска протекле недеље продужиле су затварања због пораста броја заражених и високе смртности, што ће додатно успорити економски опоравак.
Премда су многи Европљани прихватили затварања као меру крајње нужде с обзиром на то да се пандемије не може ставити под контролу другим методама, то је последњих месеци изазвало уличне протесте у Лондону, Амстердаму и другде.
Шведска се с друге стране ослонила углавном на добровољне мере фокусиране на социјално дистанцирање, добру хигијену и циљана правила захваљујући чему су школе, ресторани и радње остали претежито отворени, што је поделило грађане, али и великим делом поштедело економију ударца који се догодио другде у Европи.
Прелиминарни подаци Еуростата које је компилирао Реутерс показују да је Шведска имала 7,7 посто више умрлих 2020. од просека у претходне четири године.
Земље које су имале неколико затварања, као што су Шпанија и Белгија, имале су тзв. вишак умрлих од 18,1 односно 16,2 посто.
Двадесет и једна од 30 земаља с доступним статистикама имале су већи вишак умрлих од Шведске. Али Шведска је далеко гора од својих нордијских суседа. Данска има у 2020. вишак смртности од 1,5 посто, Финска 1 посто, а Норвешка га уопште нема.
Шведски вишак умрлих при дну је јествице у другој анализи Еуростата и другим подацима које је прошле недеље објавио британски Национални уред за статистику.
У тој анализи, која укључује прилагођавање због разлика у старосној структури и сезонском морталитету анализираних земаља, Шведска је 18. од 26 земаља. Пољска, Шпанија и Белгија су на врху.
Главни шведски епидемиолог Андерс Тегнел, пре пандемије углавном непознат стручњак који је постао међународно познат као креатор шведског приступа, рекао је Ројтерсу да верује да ти подаци доводе у питање корисност затварања.
„Мислим да ће људи вероватно веома пажљиво размислити о потпуним затварањима, колико су заиста била добра”, рекао је.
„Она су можда имала ефекта краткорочно, али када погледате цело раздобље пандемије, све више сумњате”, рекао је Тегнел, који је за свој рад у пандемији добијао и претње смрћу и цвеће.
Други стручњаци упозоравају да тумачење вишка смрти прате ризици занемаривања кључних фактора.
Kеит Нил, професор заразних болести са Универзотета у Нотингему, саветује опрез.
Навео је низ важни фактора као што су старосна структура и опште здравље популације, пројечна величина домаћинства и има ли земља саобраћајна чворишта у мега-градовима.
Шведска популација уопштено је здравија од ЕУ просека с очекиваним животним веком од 82,6 година 2018., у односу на просек ЕУ-а од 81 године.
Хина
