Идеја „шишања депозита” у кипарским банкама лебдела је у ваздуху још неколико месеци пре него што су то објавиле власти ЕУ и Кипра
Амерички лист Њујорк тајмс у броју од 10. јануара 2013., описујући и прогнозирајући ситуацију на Кипру, чак је користио руску реч „стрижка” (шишање)
Ако Кипар и јесте био „импровизација” – онда је она била унапред добро припремљена и усаглашена на највишим нивоима не само у Европи, већ и са другим земљама „златне милијарде”
Кипарске конфискације постаће у најскоријој будућности планетарна норма
У МАРТУ 2013. на Кипру су се десили догађаји о којима данас зна цео свет. Њихова суштина је конфискација дела депозита тамошњих банака.
Неки стручњаци и новинари су покушали да представе ову конфискацију као неки ванредан догађај, као неки „изузетак” у банкарским пословима и тржишној економији. Међутим, многе чињенице потврђују да ће, напротив, такве конфискације у најскоријој будућности постати норма.
Многи светски и руски СМИ су сервирали догађаје на Кипру као неку лоше организовану импровизацију, чији су аутори власти ЕУ, а власт острвске републике – извршилац. Тобоже, чиновници који су доносили одлуке руководили су се неким „фобијама” и „рефлексијама” а не хладним разумом и професионалном интуицијом.
Тобоже, одлуке су биле „ванредне”, а саме кипарске догађаје треба схватити као „једнократне”.
Ако то и јесте била „импровизација” онда је она била унапред добро припремљена и усаглашена на највишим нивоима не само у Европи, већ и са другим земљама „златне милијарде”. А саму операцију конфискације депозита на острву треба квалификовати као „преседан”, „експеримент”, „тест”.
„Преседан” организован са циљем да већ сутра може почети конфискација депозита широм света.
Познати финансијски стручњак Џим Синклер (Jim Sinclair) је у интервјуу за информативну агенцију King World News – одмах после мартовског „замрзавања” рачуна у кипарским банкама – изјавио да је Кипар – „прва ласта”.
Сада се испоставило да су још 2009. – 2010. – на самитима G7, G8, G20 и сл. за време којих су се разматрали начини изласка из светске финансијске кризе – износили различити „нестандардни начини” спашавања банака у кризним ситуацијама. Између осталог, уз коришћење средстава банковских штедиша. Или уз помоћ делимичног или потпуног „шишања депозита”. Или уз помоћ „замрзавања средстава” (до потпуне ревитализације банака). Или уз помоћ принудног конвертовања депозита у акције (оснивачки капитал) банака.
Ове идеје нису умрле чак ни након проласка првог таласа финансијске кризе, већ су почеле детаљно да се разматрају у кабинетима међународних финансијских организација (Банка за међународна поравнања, Међународни монетарни фонд, Савет за финансијску стабилност), а и у централним банкама, органима банкарског и финансијског надзора земаља „златне милијарде”.
Конкретно, у децембру прошле године било је завршено истраживање Банке Енглеске и Федералне корпорације за осигурање депозита САД, које је било представљено у извештају „Resolving Globally Active, Systemically Important, Financial Institutions”.
Аутори тог извештаја признају да је последња криза у банкарској сфери била мање-више санирана, захваљујући упумпавањима из буџета. То, према њихово мишљењу није добро, јер се не поштује принцип тржишне економије, трошкови кризе се пребацују на пореске обвезнике, повећавају се буџетски дефицит и државни дуг.
Као алтернативни, „праведнији”, „ефикаснији” и „тржишнији” извор подршке банкама они сматрају штетне депозите у самим банкама и предлажу да се они укључи њихово спасавање.
Средства улагача предвиђено је да се користе на један од следећих начина: а) неповратне субвенције; б) кредитирање; в) инвестиције (куповина акција и дела оснивачког капитала).
У извештају се признаје да конвертација депозита у акције (капитал банке) значи да власник новчаних средстава, који је на почетку наступао као улагач, губи право на надокнаду трошкова, коју гарантује државни систем осигуравања депозита.
Да подсетимо: Федерална корпорација за осигурање депозита САД до овог тренутка је давала такве гаранције на депозите до 250 хиљада долара. У извештају се наглашава да у случају наредне банкарске кризе у САД, Великој Британији (као и у другим земљама „златне милијарде”) у државном систему за осигурање депозита неће бити довољно средстава. Значи, коришћење средстава улагача ради спасавања банака постаје неизбежно.
Из неког разлога, аутори овог извештаја заобилазе питање – колико су такви методи „праведни”, „демократски” и „тржишни”. Из самог извештаја такође следи закључак да су државни системи за осигурање депозита у савременим условима очигледан анахронизам.
Идеја „шишања депозита” у кипарским банкама лебдела је у ваздуху још неколико месеци пре него што су то објавили власти ЕУ и Кипра.
Амерички лист Њујорк тајмс у броју од 10. јануара 2013., описујући и прогнозирајући ситуацију на Кипру, чак је користио руску реч „стрижка” (шишање).
Исти лист је потпуно обелоданио планове Брисела и Бона за „шишање” на офшорном острву. Писао је: „Руси, којима на острву припада отприлике пети део свих банкарских улагања, биће оштећени”.
Нема ничег чудног у томе што су амерички новинари знали шта ће се догодити на Кипру кроз два месеца. Чуди безбрижност руске клијентеле кипарских банака, која је веровала у непоколебљивост офшора.
Према оценама Европске комисије (знатно заниженим), клијенти две највеће банке Кипра – Laiki bank и Bank of Cyprus – на „шишању депозита” изгубили су 8,3 милијарде евра.
Вредне су пажње речи које је изговорио председник Републике Кипар Никос Анастадијасис у говору у априлу ове године: „Искрено се надам, да се овај преседан неће примењиват више негде у Европи. Мада, као што је познато, преседани се због тога и праве, како би их касније користили за израду норми и принципа, који ће се користити стално и свуда”.
И стварно, кипарско искуство почело је да се разматра у практичној равни у неколико држава одједном.
Након догађаја на Кипру, сви су усмерили погледе према земљама Европе као што су Португал, Шпанија, Италија, Ирска, Грчка, Словенија. У тим земљама економска и финансијска ситуације нису баш најбоље, ризици од банкротирања банака су високи.
Већ у марту ове године очекивало су да ће у једној или неколико поменутих земаља почети сличне конфискације.
Из банака тих земаља почео је приметан одлив депозита у банке са стабилнијим економијама. Нарочито у Швајцарске. Међутим, неочекивано за све, на кипарске догађаје су реаговале земље удаљене хиљадама километара од офшорног острва и Европе.
Пре свега, Нови Зеланд и Канада.
Влада Новог Зеланда је почела да гура механизам решавања проблема банковског банкротства сличан кипарском: улагачи се лишавају дела своје уштеђевине, која иде на спасавање банака.
Ова шема спасавања банака добила је назив „Отворена банкарска резолуција”.
Новозеландски министар финансија, Бил Инглиш, може да се назове њеним аутором. Штавише, он је тај систем предложио још пре догађаја на Кипру; последњи догађаји су га само надахнули и помогли да се разматрање овог питања пренесе у парламент Новог Зеланда.
У Канади сваке године влада предлаже парламенту документ, који се зове „План активности у економији”. Припрема га министар финансија.
Тај план је 21. марта био предат за 2013. На страни 155. поменутог документа постоји део који се тиче наше теме: „За банке које улазе у систем, влада предлаже да се у случају потребе уведе режим принудног ангажовања власника обвезница банака у процес пружања хитне помоћи. Овај режим ће деловати на такав начин да банке – у случају неповољне ситуације и истрошености капитала у систему – могу да се рекапитализују и да поврате виталност кроз брзу реструктуризацију одређених обвезница банака у регулативни капитал”.
У преводу на разумљив језик, то значи да ће се средства власника депозита користити за спасавање банака.
(следи наставак)
Пише: Валентин КАТАСОНОВ, доктор економије, председник Руског економског друштва „С. Ф. Шарапов”
Превела Марија Петрова
Факти
