Маневри НАТО из 1983. су, према управо објављеним, досад тајним документима, били тако реалистични да их је Москва сматрала као припрему за стварни удар. А маневри су као сценарио имали ескалацију сукоба после интервенције Варшавског пакта у бившој СФРЈ
Маневери Северно-атлантске алијансе у новембру 1983. су замало испровоцирали Совјете на започињање нуклеарног рата. Вежба Ејбл Ерчер (Абле Арцхер – Моћни стрелац) била је, наиме, тако реалистична да је Москва то сматрала припремом за стварни удар! То пише британски недељник Обсервер, позивајући се на нове, досад тајне документе.
Према бившем шефу аустралијске тајне службе Полу Дибу (Дибб), ови маневри су створили већу ратну опасност него кубанска ракетна криза 1962.
„Могли су (маневри – прим.МЛ) покренути ненамерну нуклеарну катастрофу, утолико више што су нуклеарни капацитети, припремљени за тренутни удар, били на обе стране неупоредиво већи него 1962“, образложио је он.
У Ејбл Ерчер било је укључено 40 хиљада војника САД и других земаља НАТО чије су се активности у западној Европи координирале помоћу шифрованих комуникационих система. Изузетно реалистична вежба имала је политички сценарио према коме плави (НАТО) бране своје савезнике у Југославији, пошто су тамо црвени (Варшавски пакт) интервенисали својим снагама. На акцију плавих, црвени реагују упадима у Финску, Норвешку и Грчку. И тако, како се сукоб шири и заоштрава, обе стране прибегавају хемијском и нуклеарном оружју…
Вежба се одржала само неколико месеца пошто је председник САД Роналд Реган (Реаган) означио Совјетски Савез за „царство зла“ и објавио програм „ратова звезда“. Поред тога, неколико седмица уочи ових маневара, Совјети су оборили јужнокорејски цивилни авион са 269 путника и чланова посаде, који су сматрали за шпијунску летелицу.
Москва, која није знала да НАТО само одржава вежбу, одговорила је наоружавањем атомским бомбама туцета бомбардера у НДР и Пољској. Наређено је стање повишене готовости за посаде 70 ракета СС-20, а совјетске подморнице с нуклеарним ракетама су зарониле испод арктичког леда да би одатле, у случају потребе, предузеле противнапад.
НАТО је у почетку мислио да и Совјети само изводе своје маневре. У то време је, ипак, британска шпијунажа прва упозорила да „не можемо искључити могућност да су макар неки совјетски политичари и високи официри погрешно схватили Ејбл Ерчер као стварну претњу“. То мишљење је подржао и исказ агента КГБ Олега Гордијевскијега који је пребегао на Запад. Он је, наиме, посведочио да је ова вежба НАТО изазвала у Москви панику и уверење да је нуклеарни удар на СССР сасвим реална могућност.
Коначно, била је упозорена и тадашња британска премијерка Маргарет Тачер (Тхатцхер) да реакција Москве на маневре „одржава узнемиреност СССР због могућег изнанадног удара НАТО, спроведеног под маском вежбе“. С позивањем на документе, који су престали да буду државна тајна, то је Обсерверу изјавио Питер Берт (Петер Бурт), шеф антинуклеарне информативне службе (НИС).
„Документи се односе на кључни тренутак у модерној историји – тачку када је узнемирена влада Тачерове схватила да је хладни рат неопходно окончати и почела у то уверавати свог америчког савезника“, додао је он.
Премијерка је наложила да се почну разговори са Американцима с циљем да се искључи понављање сличног ризика. Рачунало се већ с могућношћу да НАТО почне да информише Совјете о својим војним маневрима.
На информације Гордијевскијега упозорен је и сам Реган који се, такође, састао са пребеглим агентом. Према Берту, сведочење и аргументи овог Руса су на америчког председника деловали тако јако да је он одмах потом преокренуо политички курс ка детанту и побољшању односа са СССР.
М. Лазаревић
Балкан магазин
