Западне централне банке штампају новац у великом обиму покушавајући да одрже економски раст, наводи инвеститор Раи Далио. Откривамо како сав тај новац завршава у џепу најбогатијих без позитивног утицаја на њихов буџет.
Западни инвеститори су тренутно спремни да депонују своје ресурсе у имовини са веома ниским каматама, не желећи да добију краткорочне користи. То раде јер захваљујући централним банкама имају много новца за улагање, истиче Далио у свом чланку „Свет је полудео и систем је сломљен“.
Међутим, ови ресурси не утичу на економски раст или инфлацију, јер инвеститори желе да их уложе у другу имовину, уместо да их потроше на производњу. Као резултат овог тренда, цене некретнина расту, док је економски раст спор, каже Далио.
Амерички инвеститор наглашава да многе компаније не траже начине да добију више користи и уместо тога се одлучују за „продају снова“ инвеститорима који имају новац за штедњу.
Поред тога, владе западних земаља имају огромне дефиците и готово је сигурно да ће се разлика између њихових трошкова и прихода у будућности повећавати, додаје економиста. Повећање буџетског дефицита захтеваће од влада да продају више дуга.
„Одакле ће доћи новац потребан за куповину обвезница или за покривање финансијског дефицита? Одговор је више него јасан: од централних банака, које ће лансирати штампани новац“, објашњава Далио.
„Овај тренд ће се наставити и вероватно ће се и повећати, посебно у САД, ЕУ и Јапану“, пише он.
Истовремено, обавезе које се односе на исплате пензија и здравствену заштиту биће све ће више каснити, јер многе институције које су дужне да их плате неће имати довољно ресурса да изврше своје дужности. Људи који не примају те надокнаде обично су наставници и други државни службеници, чији буџет стално трпи.
Пећ се пуши, експлозија је близу
Као резултат, владе ће морати да одмере могуће мере да смање буџетски јаз:
- повећање пореза
- штампање новца у још већем обиму
Далио верује да ће покушаји већег опорезивања подстаћи најбогатије да депонују своје богатство у пореским рајевима.
Иако ниједан од ових начина није добар, штампање новца изгледа најлакше… Али велики ризик тог потеза је угрожавање три светске валуте: долара, евра и јена.
Далио закључује да се свет неминовно приближава великим променама.
Руски новинар Олег Макаренко сматра да је познати амерички инвеститор у праву. Он истиче да је то још једна криза са којом би западне земље могле да се суоче у будућности ако не промене понашање.
„Са сваком недељом одвозе све више муниције у складиште будуће кризе. Пећ се већ пуши. Кадa ће експлодирати — само je питање времена… Сваки месец би могао бити критичан за америчку економију“, каже Макаренко за Спутњик.
Колапс америчке економије утицаће на економију осталих западних земаља. Утицаће, међутим, и на Кину, јер је њена економија уско повезана са САД, и Вашингтон је велики трговински партнер Пекинга.
Макаренко сматра да ће руска економија бити изван домета нове кризе захваљујући управо америчким санкцијама.
„Дозволили су Русији да се одмакне на сигурну удаљеност“, закључује Макаренко.
Спутник
