Медији ових дана врве од информација о локалним и међунационалним конфликтима, о догађајима у Малију, Ирану, Авганистану, Украјини…Анализирајући те догађаје, треба се присетити речи Цицерона: „Главни подстицај на рат је новац“.

Питање међусобних обрачуна постаје све актуелније. У ситуацији када Америка прети санкцијама, Русија и Кина разматрају могућност увођења властитог система плаћања. Они могу добити подршку Индије и других земаља чланица БРИКС. Европске земље се осећају некако изгубљено од корака свог старог партнера – Америке, која све чешће игра „на један го“.

Европа је забринута – да ли ће долар остати једина валута за обрачун? Француски економиста и директор Више школе социолошких наука Жак Сапир сматра да то и јесте европски проблем, јер је курс евра у односу на долар прецењен. И то је проблем за конкурентску способност Европе:

„Али, постоји још глобалнији проблем – то је улога долара као једине резервне валуте и инструмента за плаћање у низу међународних обрачуна. И, управо у тој области треба очекивати радикалне промене у наредних година“.

Око 60% целокупне међународне резервне валуте постоји у доларском еквиваленту. У приватним резервама је удео долара још већи. Жак Сапир додаје:

„То је у вези са поузданошћу доларске валуте. Свима је познато да, чим се појави неопходност конвертације долара у другу валуту, то иде врло лако“.

Долар се историјски користи као јединица обрачуна и конвертибилна валута у многим областима. Између осталог, цене на тржишту нафте и гаса су везане за долар. То омогућава свим учесницима бизниса у било ком моменту да одмах виде стање на тржишту. Наравно, да би корисник могао произвођачу да плати испоруку нафте и гас у било којој другој валути, али у пракси се то увек догађа у доларима. Ми живимо у свету, који је уједињен око долара. Његово јединство није апсолутно, јер су многе земље својевремено указале на недостатке овог јединства. Међутим, према његовом мишљењу:

„Али, то се може променити само у случају, ако би неколико земаља донело политичку одлуку о формирању паралелног тржишта. На том тржишту може бити усвојена друга валута. То, пре свега, могу урадити земље произвођачи сировина. И, чини ми се, да то може кренути већ наредних година“.

Оксана Бобрович, интернет редакција

Глас Русије