Када су руског председника Владимира Путина питали прошле недеље на самиту Г-20 да ли је био изненађен акцијом турске војске у Сирији, он је одговорио да није. „Зато имамо Министарство иностраних послова и специјалне службе да би било што мање изненађења”, одговорио је руски лидер западним новинарима.
И заиста, тешко да на свету има људи који су боље информисани од Путина, за шта су најзаслужније руске специјалне службе – глобални обавештајни сервиси присутни у сваком делу света.
Ако постоје критеријуми по којима се дефинише статус суперсиле, онда је обавештајни сектор један од најважнијих, а у том сегменту само две или три државе могу се похвалити развијеном мрежом глобалних размера.
У Русији има велики број различитих обавештајних структура, служби, управа, агенција, али су две основне: Спољна обавештајна служба (СВР РФ) и Главна обавештајна управа Генералштаба Оружаних снага (ГРУ ГШ ВС РФ).
У јавности се често помиње и Федерална служба безбедности (ФСБ РФ) као агенција која се бави шпијунажом, али она према закону нема таквих овлашћења у иностранству, већ се бави безбедносном и обавештајном делатношћу у границама Руске Федерације.
Једна од најважнијих функција ФСБ-а је контраобавештајна и унутар ове службе постоји Департман за контраобавештајне операције, у чијем саставу ради и специјално одељење које се бави искључиво борбом против Централне обавештајне агенције САД (ЦИА).
Постојање овог специјалног одељења јавности је постало познато након хапшења америчког агента Рајана Фогла 2013. године, који је радио као саветник амбасаде САД у Москви.
Ухваћен је приликом врбовања једног припадника руских специјалних служби који се бавио борбом против тероризма на Кавказу, и том приликом су код 30-годишњег Фогла пронађена специјална техничка и средства за маскирање, инструкције за врбовање и 100.000 евра. Агент је после хапшења предат америчкој амбасади и дато му је шест дана да напусти Русију.
Спољна обавештајна служба РФ настала је после распада Совјетског Савеза и дисолуције Комитета државне безбедности (КГБ СССР), односно његове поделе на СВР и ФСБ. Пре тога, ова служба била је позната као Прва главна управа КГБ (ПГУ КГБ СССР) и води порекло од совјетских „чекиста” предвођених Феликсом Едмундовичем Дзержинским, и злогласног НКВД-а, чувара „револуционарног поретка”. После Другог светског рата, ове функције консолидоване су унутар КГБ-а и Министарства унутрашњих послова.
Оснивач СВР-а је Јевгениј Максимович Примаков, руски државник и премијер, коме је председник Борис Јељцин 1991. дао задатак да реорганизује Централну обавештајну службу (ЦСР СССР), која је као таква постојала свега неколико недеља, у моменту распада СССР-а и КГБ-а.
Примаков, који се у овим турбулентним догађајима нашао на челу ПГУ КГБ-а, а затим накратко и ЦСР-а, постао је први директор СВР-а.
На том месту остао је више од пет година, затим је постао шеф дипломатије (1996), а 1998. и руски премијер. Њему припадају неке од највећих заслуга за долазак на власт Владимира Путина, такође високог официра КГБ-а, који је 1998. и 1999. био и први човек ФСБ-а.
Тајним указом председника Русије 1997. формирана је јединица „Заслон” у структури СВР-а, која је задужена за извођење специјалних операција у иностранству и процењује се да је у њен састав тада ушло око 300 људи.
Руси званично не признају постојање ове јединице, али специјализовани војни ТВ канал Звезда објавио је у априлу 2015. да су борци „Заслона”, без ваздушне или било какве друге подршке са стране, евакуисали припаднике америчке амбасаде у Јемену, када се њихова зграда нашла под снажном ватром побуњеника.
Ових дана се у САД много прича и о учешћу руских обавештајаца у дешавањима која прате америчке председничке изборе. „Вашингтон пост” јавио је да безбедносни органи САД проверавају да ли Руси изводе тајну операцију ради изазивања хаоса, користећи између осталог и сајбернападе и изазивајући масовно неповерење америчких грађана према предстојећим изборима и политичком систему уопште.
Одговарајући на ове наводе, Путин је рекао да руска држава не стоји иза хакерских напада и да је веома тешко доказати одакле они долазе.
У доба Хладног рата било је неколико звучних шпијунских скандала с учешћем КГБ, ЦИА и британских служби. Обавештајци с обе стране гвоздене завесе изводили су спектакуларне операције, инфилтрирајући своје агенте на највиша места на дуги низ година.
Рецимо, пуковник КГБ-а Олег Гордијевски 11 година радио је за Лондон, све док 1985. није морао да побегне у последњем тренутку из СССР-а. За британски МИ-5 и америчку ЦИА је радио, додуше, тек око две године, и пуковник ГРУ Олег Пењковски.
Ухапшен је и стрељан 1962, али његов учинак у шпијунирању Никите Хрушчова и тадашњег совјетског режима, усред Кубанске кризе, и данас се сматра највећим успехом Запада у обавештајном рату против Москве.
Када је реч о војној обавештајној агенцији ГРУ, она је 1992. настала од истоимене совјетске службе, након што су се поделиле Оружане снаге СССР. Русији су припале све војне институције и формације које су биле на њеној територији.
Према званичним подацима, ГРУ се састоји од 13 управа и осам одељења, укључујући и управе за космичку шпијунажу, информационе ратове, диверзије, стратешке доктрине, војну економију и друге.
Служба располаже с најмање седам специјалних бригада (Спецназ) на копну и мору, с око 10.000 припадника. Управо се ГРУ у западним круговима највише сумњичи за организацију сајбернапада на САД и ЕУ, као и за финансирање опозиционих партија и покрета у овим земљама.
Највећи случај руске шпијунаже после Хладног рата догодио се 2010, када је извршена велика размена илегалних агената између Москве и Вашингтона. У јавности је најпознатија постала млада и атрактивна Ана Чапман, осумњичена да је радила за СВР, док је с друге стране Москва открила америчке агенте, научника Игора Сутјагина и бившег пуковника ГРУ Сергеја Скрипаља.
Осим лепе Ане, која као да је побегла из филма о Џејмсу Бонду „Из Русије с љубављу”, тада је размењено још девет руских илегалаца, од којих су неки и по више деценија радили на Западу.
Све њих издао је бивши пуковник СВР Александар Потејев, који је тиме нанео огромну штету својој земљи. Потејев је побегао у САД само неколико дана пре хапшења руске шпијунске групе. У Русији је осуђен за издају и дезертерство, вест о његовој изненадној смрти у Америци објављена је у руским медијима у јулу 2016. године.
Аутор: Бојан Билбија, Политика.рс
