Године 1939, у сенци Другог светског рата, Свети Николај Жички пише посланицу хришћанској омладини Европе, тврдећи да је Дарвин, отац Ничеове филозофије и Марксове социологије, замислио свет у коме „постоје све могуће силе и фактори изузев Бога, духа и морала“.
Празнину која је остала да зјапи на месту Божјем, Ниче је покушао да попуни измаштаним ликом натчовека, а Маркс пролетерском војском у борби за „хлеб и моћ“. Аријевац Ниче и Јеврејин Маркс сигурно би били одбојни један другом, али су ипак близанци свог оца Дарвина. Један је „риђа звер“, други „црвена звер“, и оба јуре да прождеру Јагње Божје. Лудило дарвинизма које су европски универзитети свима проповедали довело је до свеопште несреће, и до тога да су „читави народи поведени путем ничеизма или марксизма“. Зато „ничеанске наднације и марксистичке интернационале држе данас васцели свет у чуду и страху“ (наравно, овде Николај мисли на Хитлерову Немачку и Стаљинову Совјетију).
Ниче је такође био доследан дарвиниста, који је веровао да човек мора да преузме кораке у исправљању еволутивног тока ка натчовеку. У „Вољи за моћ“ Ниче подржава обрачун друштва са немоћнима и слабима: „Друштво би у великом броју случајева требало да спречи рађање: са тим циљем оно може да, без обзира на порекло, ранг или дух, држи у приправности најстроже мере присиле, лишавања слободе, а у неким случајевима и кастрирања.“ Најављивао је да ће у будућности, после „уништења свих дегенерика и паразита“, моћи да се појаве нове дионисијске форме живота.
Међутим, Николај вели да се дарвинизам клони свом крају, јер га нова наука пориче; али, и његова чеда, макар да сад делују моћно, ничеанство и марксизам, такође морају пасти. Николај, шаљући свој благослов европској хришћанској омладини, указује на то да ће Јагње победити све звери дарвиновског порекла – јер је Оно Христос Свепобедни.
Николај позива омладину Европе да устане против безбожја због којег „наша браћа других раса и религија“ (обратимо пажњу – у ово доба буја нацистички расизам) презиру и мрзе Европу. Једино добро што из Европе долази другим континентима је Христова наука и ништа друго. Тек ако се то схвати – човечанство ће се опет вратити себи.
Колико је Николај дубоко упућен у тему „пропасти Запада“, може се видети ако се заиста истражи утицај дарвинизма на злочиначке идеологије двадесетог века – комунизам и нацизам.
Кренимо од сродности, оне дубинске, у прихватању Дарвина као духовног оца – код Маркса и Ничеа. Чим се појавило Дарвиново „Порекло врста“, Маркс је 19. децембра 1860. Енгелсу писао: „Ово је књига која, у области природне историје, садржи основу за наше гледиште.“ Маркс је послао примерак „Капитала“ Дарвину, са посветом, у којој себе представља као“ његовог великог поштоваоца. Марксов сарадник Енгелс истицао је да је Дарвин задао „најјачи ударац метафизичкој концепцији природе својим доказом да је садашњи органски свет /…/ производ процеса еволуције који се одиграва милионима година“.
Марксови следбеници били су доследни дарвинисти. Лењин га је ценио као оног ко је доказао да Бог није створио биљке и животиње, Троцки је сматрао да је његово „откриће највећи тријумф дијалектике у целој области органске материје“, Стаљин је, читајући Дарвина у богословији, постао атеиста, а Дарвинови поштоваоци били су Мао Цедунг и Пол Пот. Следећи дарвинистичку логику „борбе за опстанак“ претворене у „класну борбу“, комунисти су, према сведочењу „Црне књиге комунизма“, побили око сто милиона људи, од Русије до Јужне Америке. Комунисти су људе истребљивали стрељање, вешање, дављење, пребијање, тровање. Убијали су популацију изгладњивањем, вештачком глађу, депортацијама, присилним радом. Комунистички концлогори истребили су више људи од нацистичких.
Вулгарни ничеанац Хитлер такође је био доследни дарвиниста. Он је јасно рекао да „држава мора да се постара да само здрави рађају децу“ – једино тако ће се створити надљуди достојни живота. У тексту Џорџа Стајна, „Биологија и корени нацизма“, овај истраживач тврди да је нацизам први покушај организовања заједнице на начелима биополитике „потпуно сагласне са научним чињеницама дарвинистичке еволуције“. А еволуциониста Артур Кит, у својој књизи „Еволуција и етика“, тврдио је да је Фирер „свесно покушавао да усагласи немачку праксу са теоријом еволуције“. Нису само Јевреји и Словени то осетили; законом из 1933. године, 350.000 ментално заосталих и умно поремећених, и око 30 хиљада Рома стерилисано је разним методама – од кастрације до електричних шокова у гениталије. На другој страни, аријевци par excellence, есесовци, парили су се са девојкама намењеним за рађање „чисте расе“ – брак је престао да важи, а људи су постали само биолошки материјал.
Ко год би хтео да Дарвина ослободи од одговорности за погрешну интерпретацију његовог основног става, наилази на саме Дарвинове тврдње. У својој књизи „Порекло човека“ Дарвин је тврдио да ниже расе треба да нестану, и да бели људи немају потребе да их штите. Такође, веровао је да су домороци Африке и Аустралије исто што и гориле и веровао је да ће те расе нестати.
Сви дарвинисти су били расисти, који су говорили о супериорности беле расе над другим расама. Херберт Спенсер је говорио да су нецивилизовани одрасли на нивоу деце цивилизованих, а Хавелок Елис је говорио како Африканац, одрастајући, постаје „глуп и тупав“…
Аутор: Владимир Димитријевић
