Светислав Пушоњић: Није проблем само у Вучићу – већ у томе што смо окупирани

Овде Запад једном руком држи такозвану „власт“, а другом такозвану „опозицију“ и ротира их на позицијама кад процени да је тако најбоље за даље срозавање и потчињавање Србије

Он је западна марионета, пајац, пион, људски аутомат без било какве стварне могућности одлучивања. Као што су то били сви пре њега – Тадић, Коштуница, Ђинђић. Овај последњи је и погинуо зато што није правилно схватио своју улогу, односно зато што је мислио да га Запад жели као „партнера“, а не као шаховску фигуру. Убиством Ђинђића Запад је свим његовим наследницима јасно ставио до знања следеће – или ћете испуњавати све што од вас тражимо, у било којој ситуацији, на било који начин и у било ком тренутку, или вас неће бити.

Председник, премијер, министри – то су потпуно небитне и протоколарне функције у колонијалном поретку какав је Запад успоставио у Србији (и мање-више свим незападним земљама). Не постоји ни теоретска шанса да на та места легалним путем дође Србин који би могао учинити било шта мимо онога што му наложе Брисел, Вашингтон, НАТО, ММФ. „Наше“ институције пуне су стране агентуре, исто тако Хрвата, муслимана, Мађара и других Несрба (који подривају Србију и раде у корист својих матица, а на нашу голу штету), а оно Срба на важним местима кадрирано је по критеријуму бескичмењаштва, нитковлука, материјалне похлепе и потпуног одсуства националне одговорности и националне свести. Ретки часни појединци у виду понеког универзитетског професора, академика, научника, економисте, официра, свештеника, владике стављени су у беспомоћан и дефанзиван положај и од њих се не може очекивати никакав радикалнији ударац антисрпској номенклатури која чини бит наводно „српског“ државног апарата и готово целе јавне и друштвене сфере.

Јалово је и бесмислено очекивати да у том смислу нешто могу променити опозиционе партије. Овде Запад једном руком држи такозвану „власт“, а другом такозвану „опозицију“ и ротира их на позицијама кад процени да је тако најбоље за даље срозавање и потчињавање Србије. Смена власти и опозиције не значи смену две различите политике, већ смену две екипе које раде за истог газду и надовезују се по принципу „где ја стадох ти продужи“ (што не стигох да опљачкам ти ћеш опљачкати, што не стигох да издам ти ћеш издати).

Ми смо окупиран народ, потпуно, на свим нивоима, и узалудно је очекивати спас од било које институције, било које партије. Ко заиста жели да чини нешто битно и корисно за свој народ и земљу мора се полако пресељавати у герилу и субверзију (у најширем смислу тих речи).

Овај народ се не држи на институцијама, које одавно и нису његове. Овај народ се држи само на ретким појединцима из ванинституционалне сфере. Његова душа и свест тренутно опстају само напорима таквих појединаца и ничим другим. Зато не тражите центар свог бића у институцијама, премештајте га из њих, у оне делове друштвеног и животног простора који још увек нису под апсолутном контролом. Чак и они који су део институционалног система могу деловати субверзивно гравитирајући око животних суштина које су изван тог система. Што више буде духом освешћених и осамостаљених појединаца, наше шансе као народа су веће.

Светислав Пушоњић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Светислава Пушоњића)