Монаси Свете Горе Атонске разних националности: Руси, Белоруси, Украјинци, Грци, Срби, свих братских народа, произнелу су АНАТЕМУ Критском лажном сабору, екуменистичкој свејереси, лажним-епископима јеретицима-екуменистима Вартоломеју, Кирилу, Илариону и свима ко их следи и душе погубну јерес екуменизма.
Такође, АНАТЕМА је била проглашена и свим креаторима и учесницима, укључујући глумце, богохулног и светогрдног филма “Матилда”. Старац Рафаил (Берестов) призвао је гнев Божији на њих, ако се не покају и не одрекну од свога богомрског дела – хулења Светих Угодника Божијих. Господи уразуми их и помози им да се покају!
Драги – оци, браћо и сестре.
Ми – Атонски монаси, спровели смо чин анатемисања јеретика, екумениста, подсмевача и заводника Руског народа, и антихристове глобализације са екуменизмом, са искреном бригом и љубављу ка Божанственој Истини, Светим Царским Великомученицима, долазећем Православном Руском Цару, ка нашој љубљеној домовини – Светој Триједној Русији , ка нашем многострадалном Руском народу, и свим Православним хришћанима.
Упозоравамо и призивамо на опрез све Русе и све Православне хришћане у вези антихристове-ђаволске јереси, богохулства и душе-погубних замки.
Ми чврсто верујемо и надамо се да ће анатемисање антихристово-ђаволских безакоња као ураган обићи сву васељену. Исповедање и стојање у Истини послужиће као припрема за одржавање Свеправославног сабора, који ће бити сазван Руским Православним Царем.
Божанска Истина ће засијати, Руски Цар ће владати као у стара времена, Света Русија озариће Јеванђелском проповеди сав свет!
Ми смо Православни. Ми смо Руси. Са нама је Бог и покров Богородице, зато ћемо победити!
Текст анатеме:
Критском лажном сабору, екуменистичкој свејереси и јеретичким документима: АНАТЕМА (три пута)
Лажним епископима – јеретицима: Вартоломеју, Кирилу, Илариону, и онима који следе њиховом душегубном учењу – екуменизму: АНАТЕМА (три пута)
„Онима који нападају Цркву Христову и уче да се она поделила на гране које се разликују по своме учењу и начину живота, и тврде да Црква не постоји на видљив начин, него ће настати од грана, раскола и иноверја, њиховим сједињењем у једно тело; онима који не разликују истинско свештенство и Свете Тајне Цркве од јеретичких, него уче да су крштење и евхаристија довољни за спасење; онима који имају општење са поменутим јеретицима, или им помажу, или штите њихову нову јерес екуменизма, умишљајући да је то братска љубав или начин за сједињења раздељених хришћана: АНАТЕМА“. (три пута)
Антихристовој глобализацији, свим личним кодовима – ИНН (ЈМБГ), СНИЛС, здравственим осигурањима са бар кодовима, пасошима са три шестице, електронским пасошима, УЕК-ама (Универзалним елекронским картицама), свим чиповима, електронским, сваким ласерским изображењима, што представља знак антихриста, сваким ласерским ознакама: АНАТЕМА (три пута)
Благочестивом Господару нашем, долазићем Императору све Русије, и Његовом христољубивом војинству, многаја љета….
Коњ бели, кринисани јахач венцоносни!
Долази да оствари Божју вољу!
ВеликоРуски Цар победоносни!
Цар Православни, да победи! (Откр. 6, 2)
За браћу и сестре, код којих ће се појавити разна питања, укључујући: зашто и због чега је то било неопходно да се уради, и имају ли право монаси да предају некога анатеми?
Из житија преподобног Саве Освећеног:
“Блажени патријарх Илија, добивши мир палестинским црквама и себи преко светог Саве, не поживе дуго у спокојству: јер јеретици не престају наговарати цара и подстицати га против Христове Цркве и њених пастира, да би им што више зла нанели. Стога цар нареди да буде сабор у Сидону, поверивши старешинство двојици епископа, присталицама Јевтихијева и Диоскорова зловерја: Сотериху, епископу Кесарије Кападокијске, и Филоксену Јерапољском, с тиме да на том сабору прокуну Халкидонски сабор, а Флавијана и Илију свргну с престола. Тако и би: безакони сабор се састаде, зловерци, помагани царем, прогнаше с бешчешћем блаженог Флавијана, патријарха Антиохијског, који не хте да се придружи њиховом сабору, а његов престо заузе зловерни Север, који многе муке зададе православнима који нису хтели да имају с њим заједницу. Исповедање вере, примљено на сабору, би послато и Илији Јерусалимском. А он, не примивши јеретичке одлуке, врати их натраг. Сазнавши за то, цар се веома разгњеви на блаженога Илију и нареди да се Северево исповедање вере поново пошаље у Јерусалим са неколико клирика и повећим одредом војске, да силом приморају Јерусалимског патријарха да се сагласи и прими одлуке Сидонског сабора. Када они стигоше у Јерусалим, настаде велика пометња, и патријарх се нађе у великој невољи. Тада преподобни Сава сабра све монахе из својих манастира, уђе у Свети Град и разјури послате Северове служитеље и војску, а самога Севера са његовим једномишљеницима предаде пред свима анатеми.
Јеретици се вратише са стидом к онима што их беху послали, причајући им о великој неустрашивости православних и о својој срамоти. Тада цар, испунивши се неизразивог беса, посла у Јерусалим Олимпија, епарха палестинског, са великом војском, и нареди да без икаквог закона и суда, царском влашћу свргне патријарха Илију с престола. Олимпије стиже са великом војном силом и одмах изврши царево наређење: сврже патријарха без суда и посла на заточење у Аилу, а на његово место доведе Јована, сина презвитера Маркијана, који обећа проклети Халкидонски сабор и имати општење са Севером.
Дознавши за ово, блажени Сава опет, као и први пут, сабра своју духовну војску, и као неки војвода уђе у Свети Град, али не затече тамо епарха Олимпија: јер он, извршивши брзо наређени му злочин, већ се беше вратио цару задовољан. Блажени пак веома туговаше због прогонства невиног светог патријарха, и плакаше за њим. Видећи да нови патријарх јеретички умује, блажени Сава га ватрено убеђиваше да не општи са Севером, а да штити Халкидонски сабор и да стоји за њега до последње капи крви; ако пак не поступи тако, онда ће од свих отаца пустињака бити проклет као јеретик. Јован се постиде и уједно побоја толиких богонадахнутих отаца, дошлих са светим Савом, одрече се Севера и све јереси његове, прими православље, на Халкидонском сабору потврђено, – и свети оци се успокојише.
Цар убрзо сазнаде да новопостављени патријарх Јован одбацује Сидонски сабор, а прима Халкидонски. Цар се разгњеви на Олимпија и лиши га чина што је изабрао таког патријарха, а уместо Олимпија постави за епарха целе Палестине неког Анастаса, и посла га у Јерусалим, да он патријарха Јована или приволи на општење са Севером или свргне с престола. Допутовавши у Јерусалим, Анастас одмах ухвати патријарха и врже га у тамницу. Патријарх мољаше епарха да покаже обзира према њему, обећавајући да ће извршити сва наређења, само да не изгледа да он цареву вољу испуњује по нужди него по доброј вољи; и обећа да наредне недеље у цркви пред свим народом прокуне Халкидонски сабор а Сидонски похвали, и ступи у општење са Севером.
Патријарх би пуштен из тамнице, и тајно поручи преподобним оцима: Сави и Теодосију, да се постарају сабрати све оце и доћи к њему у недељу у цркву. Догоди се да тада борављаше у Јерусалиму ради поклоњења светињама Ипатије, царев рођак. У недељу доћоше оба настојатеља: Сава и Теодосије, и са њима до десет хиљада монаха.У цркви, где беху дошли и епарх Анастас и царев рођак Ипатије са својим војницима, и мноштво народа, патријарх узиђе на амвон заједно са Савом и Теодосијем, а сав народ са монасима повика к патријарху: „Прокуни јеретике, а Халкидонски сабор потврди!“ – Патријарх, охрабрен, викну громким гласом: „Ко је једне мисли са Јевтихијем, Несторијем, Севером и Сотерихом, нека буде анатема!“ – Такође и блажени Теодосије и преподобни Сава громко кликнуше: „Ко не прима Четири Сабора као четири еванђелиста,нека буде проклет!“
Када то виде епарх Анастас, уплаши се мноштва монаха и народа, хитно изиђе из цркве и побеже у Кесарију. А царев рођак Ипатије закле се оцима да је дошао, не да потврђује Северово учење него да се поклони светим местима и да се присаједини светој католичкој Цркви. И даде он преподобним оцима Сави и Теодосију много злата, да разделе дошавшим с њима монасима. После тога преподобни оци од свега тог сабора написаше цару следеће:
„Господ наш Исус Христос, Вечни Цар свих и Бог, по благости Својој повери вашој власти скиптар земаљског царства, да би преко вашег доброљубља подарио блага света свима Црквама, нарочито матери Цркава – светом Сиону; а сви знају да се од ове Цркве поче велика тајна праве вере и рашири се до накрај земље. Ми, житељи ових божанских места, примисмо ту тајну вере од светих апостола, и сачувасмо је до данашњега дана читавом и неповређеном, и благодаћу Христовом сачуваћемо је вавек, не дајући противницима да нас скрену са правога пута, нити се подајући њиховим поганим и сујетним речима. У тој беспрекорној и неповређеној вери и ви се, царе, васпитасте и одрастосте, и ми се сада чудимо како се у дане вашег царовања створи такав метеж и таква пометња у светоме граду Јерусалиму, да они не мимоиђоше чак ни служитеље Божије, презвитере и монахе, који измлада заволеше врлину и изабраше себи кротак живот у молитвеном тиховању; на очи Јевреја и других неверника њих вуку од самог светог Сиона по градским улицама, и прогоне их у погана места. Њих чак присиљавају да чине неке ствари које не доликују правој вери, тако да они који долазе овамо ради молитве, уместо користи за душу добијају штету, и враћају се саблажњени. Зато молимо вашу моћ, избави нас од толиких зала, којих је виновник Север, коме је, због грехова наших, предата Антиохијска црква, на погибао душе њега самога, а на саблазан свима црквама. Јер како је нама Јерусалимљанима могуће сада учити се вери без саблазни? И као да смо ми, који свима бесмо оци и учитељи у речи вере, тек сада, тако касно, познали право исповедање вере! Та зар ми не знамо да је ново тобожње исправљање праве и здраве вере, предате од отаца, не исправљање у самој ствари него убитачно кварење праве вере, и онима који то примају припрема као награду погибао душе! Ми нећемо трпети никакав додатак исповедању вере, прописаном од триста осамнаест светих отаца Никејских и од потоња три Васељенска сабора, нити икакву измену тог вероисповедања, него смо готови да за њега и душе своје положимо, и безбројне – када би то било могуће – смрти примимо. А мир Божји, који превазилази сваки ум, нека сачува свету веру нашу, и буру дигнуту против ње нека утиша на свету славу Своју, а на украшење вашега царства“.
Такође погледати у књизи “Просветитељ”, преподобног Јосифа Волоцког: реч тринаеста
Реч тринаеста:
“Слово против новгородских јеретика, који говоре да не треба осуђивати ни јеретика, ни одступника. Овде су сабрана сведочанства из светих књига о томе да јеретика и одступника не само треба осуђивати, већ и проклињати, царевима и кнезивима и судијама доликује да их шаљу у затвор и предају љутим казнама.”
Господе Исусе Христе, молитвама Богородице, помилуј и спаси Свету Русију!
Јеросхим. Рафаил (Берестов), Света Гора Атон
Јеросхим. Онуфрије (Стебелев-Веласкес), Света Гора Атон
Мон. Гермоген (Кобзарев), Света Гора Атон
Мон. Алексеј (Третьяков), Светая Гора Атон
Мон. Јован (Август), Света Гора Атон
Мон. Георгије (Амиров), Светая Гора Атон
Мон. Симон (Стельмах), Светая Гора Атон
Мон. Лука (Васиљевић) Светая Гора Атон
Мон. Дамиан (Михаљевић), Светая Гора Атон
Посл. Алексеј (Берзинш), Света Гора Атон
Димитриос Христианос, Грчка
29.01/11.02.2017 г.
Пренос моштију свештеномученика Игњатија Богоносца
канон Светог Константинопољског (двократног) Сабора
А они, који се одељују од општења са својим епископом због какве јереси, која је од светих сабора, или од Отаца осуђена, то јест кад он јавно проповеда јерес и отворено о њој у цркви учи, такви не само што неће подлећи казни по правилима за то, што су прије саборнога разбора оделили се од таквога епископа, него ће напротив бити заслужни части која православнима пристоји. Јер они нису осудили епископе, него назовиепископе и назовиучитеље, нити су расколом порушили јединство Цркве, него напротив похитали су да ослободе Цркву од раскола и раздељења.
Преведено са: http://3rm.info/main/66245-otcy-afonity-predali-anafeme-sozdateley-matildy-i-kritskiy-sobor-video.html
ВасељенскаТВ
