Мере штедње у Србији морају да буду оштрије него у европским земљама, изјавио је главни економиста Светске банке за Србију Лазар Шестовић.

Он је за нови број Магазина Бизнис рекао да је то неопходно јер су остале земље кризу искористили да смање фискалне дефиците, а у Србији се догодио обрнут процес, истичући да Србија нема много опција у овом тренутку.

“Што дуже одлажемо сређивање стања у јавном сектору, расходи из буџета су све већи, па је већи и дуг који нам се нагомилава. То значи да расте износ који је сваке године потребан за отплату рата и онда остаје све мање пара за обављање редовних државних функција, те морамо да више штедимо”, истакао је Шестовић.

Према његовим речима, један од главних циљева фискалне консолидације мора да буде штедња у областима где има највише расипништва, а тек онда штедња у областима које могу да ударе на животни стандард сиромашнијих слојева, као што је смањење пензија.

“Требало би да да се, колико год је могуће, задрже програми социјалне помоћи и помоћи незапосленима, нарочито програми који помажу са преквалификацијама, који су ионако на ниском нивоу”, рекао је Шестовић.

Он је истакао да је убеђен да постоји огроман простор за уштеде у буџету пре смањивања плата и јавном сектору и пензија. Према речима Шестовића, уштеде су могуће нарочито у расходима за субвенције на које Србији оде годишње око милијарду и двеста милиона евра.

“Затим, на куповину робе и услуга – на које трошимо две и по милијарде евра годишње. Уштеде су сигурно могуће и кроз смањење броја запослених којих има скоро 800.000 у јавном сектору”, рекао је главни економиста Светске банке за Србију.

Простора за побољсање стања у буџету, према његовим речима, има и на приходној страни. Прецизирао је да ту мисли на смањење пореског дуга, постављање захтева да се нето добит из предузећа и банака, где је држава власник или сувласник, трансферише у буџет, затим смањење сиве економије, што може да донесе неколико стотина милиона евра годишње.

“Успех или неуспех у овако свеобухватној реформи јавних финансија одредио би да ли и колико мора да се иде на смањење пензија и плата”, рекао је Лазар Шеестовић, главни економиста Светске банке за Србију.

Бета