Нови светски рат у коме још није употребљено сво виђено (и још невиђено) наоружање, увелико је у току…Велике војне и индустријске силе у трећој деценији двадесет првог века другим средствима бију сурову битку око енергената, хране и свих доступних ресурса. Kако се Вучићева Србија понаша у околностима док траје нови хладни рат Запада и Истока, САД и Русије, док дивљају светске цене поменутих ресурса и како ће његова непостојећа „стратегија напретка” у овако драматичним околностима, уназадити Србију за још педесет година

Никола Влаховић

Свет је на великој прекретници и улазак у нову еру кризних ситуација неће личити ни на једну већ виђену. Србија није спремна ни за један сценарио који следује током новог “Хладног рата” који је увелико у току. Србија је дословно раскомадана споља и изнутра, њоме харају полуобразовани хохштаплери и нешколовани идиоти, у Србији седе и одлично “послују” читави тимови и “франшизе” светских корпорација које купују или на поклон добијају шта год им се свиди, од природних ресурса до најјефтиније радне снаге, па и најобразованијих кадрова… И док брод тоне, Вучићеви “музичари” свирају посмртни марш и земљи и народу у који се лажно заклињу…

Прошле, 2021. године, 17. септембра, министар финансија у Влади Србије, Синиша Мали, објавио је емитовање “зелених еврообвезница”, у износу од чак једне милијарде евра, рочности од седам година, које ће се наводно користити искључиво за заштиту животне средине. У какву мутну бару је још једном гурнуо Србију, сведочи и његова изјава тог дана коју је дао Вучићевим ТВ каналима:

„…Ми смо то учинили као прва земља у развоју и прва земља у региону. Инвеститори у свету су веома позитивно реаговали. Тражња је била три пута већа него што смо очекивали. Kупон је један одсто на седам година. Цео тим, који сам водио, је преговарао, и добили смо довољно новца да јаче и брже радимо на зеленој агенди, односно на пројектима за заштиту животне средине. Са тим новцем градићемо железничку мрежу, водовод и канализацију…”

Дакле, купци милијарду евра вредних обвезница су јавности у Србији остали непознати, а са њима је “његов тим преговарао”…Шта су купили непознати “инвеститори”? Оно што је Синиша Мали делом и набрајао: железничку мрежу, водовод и канализацију у највећим градским срединама, чак и делове националних паркова, колекторе за пречишћавање отпадних вода…

Истина је горка, о томе сведочи опет Синиша Мали невероватном изјавом која је претходила издавању обвезница вредних једну миљарду долара: „…То није ново задуживање. Ми смо изашли на међународно тржиште капитала да бисмо рефинансирали, односно исплатили стари дуг који доспева у септембру…У септембру треба да вратимо 700 милиона долара, да ниједна следећа Влада нема терет враћања тих старих, прескупих дугова… Јуче смо се задужили на 15 година са каматном стопом од два одсто, а они (бивша влада) по каматној стопи од 7,25 процената”…

Од Ниша до Новог Сада, и од Београда до Лесковца, уздуж и попреко аутопутева и магистрала, на најплоднијим њивама, никле су за време Вучићеве владавине на стотине производних хала у којима се развлаче каблови или склапају делови неког финалног производа за непозната тржишта…Плате су бедне, раднике из градских средина довозе ретким и несигурним локалним превозом или ако имају среће “радничким” аутобусима. Раде неплаћено прековремено и немају права ни на шта. Ни на паузе ни на, не дај боже, синдикално организовање.

Свака породица ових новомученика могла би да живи сасвим пристојно од малих пољопривредних газдинстава и плодних њива данас претворених у индустријску зону, али је стратегија Вучићеве (па и оних претходних влада) била да Србију претворе у колонију каквих више нема нигде осим у афричким забитима… Ту стратегију им је зацртао сваки страни император коме су се клањали последњих две деценије…

Ударац који следи Србији и читавом региону као последица захукталог новог “Хладног рата” у свету, могао би уназадити и људе и економију за пола века. Истина, и без тог рата, Вучићева “индустријализација” је начинила много непоправљивих штета за стотину година унапред…

Падом Вучићеве владавине и развојем новог хладноратовског расположења у Европи и Америци, сасвим је реално очекивати наставак разарања и пљачку преосталих ресурса у Србији али и расељавање најквалитетнијег дела станивништва, репродуктивно способног и школованог… Таква стратегија већ постоји у фиокама разних кројача “нове стварности” попут балканских канцеларија-огранака Светске банке, Међународног монетарног фонда, па и Европске банке (ЕБРД)…

Да би било јасније где у таквим околностима иде Вучићев “брод будала”, треба видети како изгледа данашњи свет у околностима обрачуна великих сила ( а у коме и Србија неким чудом још постоји)…

Спремни за дочек пропасти

На прелазу између протекле 2021. у 2022. годину, из водеће земље Европске уније стигла је вест да је председник Немачке Франк-Wалтер Штајнмајер (Стеинмеиер) службено именовао Јоахима Нагела за новог гувернера централне банке на свечаности (касније одржаној) у председничкој палати Белви у Берлину.

Ова вест постаје важна тек ако се зна да Нагел преузима дужност од Јенса Вајдмана (Wеидманн), који је поднео оставку прошле године, наводно “…из личних разлога”, након пуне и продуктивне деценије на челу Бундесбанке. Његов други осмогодишњи мандат требао је да заврши тек у априлу 2027. године.

Али, Вајдманов чврсти став да се монетарна политика у Немачкој води строго контролисано са свим “кочницама” за трошење, сукобила се са садашњом владом у Берлину која је већ испланирала огромне трошкове у пројектима “сајбер одбране”, војних и цивилних потенцијала, па и великих инвестиција у земљама европског и других континената…

Нова велика економска и монетарна криза је пред вратима, а Бајденова суманута идеја и “хиљадама милијарди инвестиција” (не само у Америци и не само за војску и инфраструктуру) подразумева и “савезнике” да се укључе у овај мегаломански и очито неодрживи “маршалов план”…

Но, није Немачка једина савезница на коју Бајденова влада врши велики притисак “да сарађује”…

Наиме, ових дана, шефу данске контраобавјештајне службе Ларсу Финдсену одређен је притвор због још недоказане умешаности у случај који укључује и цурење “високо поверљивих” информација у правцу америчких (и не само америчких) обавештајних служби… Још четири садашња и бивша припадника данских обавјештајних служби ухапшена су због одавања високо поверљивих информација. Данска одбрамбена обавештајна служба дала је сирове податке Агенцији за националну сигурност САД (НСА), што значи да је НСА имала приступ личним подацима и приватним комуникацијама данских грађана, чланова владе, корпорација, института…

Данска је држава која је, упркос апсолутном сагласју са англоамеричком политиком, дошла у ситуацију да води и своју „паралелну” (тајну) политику којом покушава да избегне да јој амерички „шериф” командује у свему.

Хладни рат се вратио на велика врата, па је и дојучерашњи суверенитет релативно стабилних држава скоро потпуно суспендован, а оне мале и изопштене колоније попут Србије и земаља региона такозваног „Западног Балкана”, биће, и већ јесу, прве жртве догађаја који тек следе…

Да је глобална драма у одмаклом стадијуму, види се и по томе што је на сцени масовна „сајбер” и свака друга шпијунажа. Читаве армије најобразованијих доушничких мрежа највећих светских сила, разапете су на свакој значајнијој тачки света.

Сулуда политика садашње америчке владе којом покушава да спречи западне савезнике да увозе руски гас, створила је вештачку несташицу овог и свих других енергената и увећала његову цену и до десет пута (од када је остарели и компромитовани Џозеф Бајден постао персонификација власти).

Штета која је таквом политиком нанета читавој западној Европи довела је до тога да је Европска централна банка крајем прошле године „зажмурила” на неумерено штампање новца, како би исплаћивали субвенције за потрошњу енергије. Једна од последица тога је и блокада производње вештачког ђубрива (и америчка блокада Холандије у том послу, која је иначе деценијма већ, највећа увозница вештачког ђубрива из Белорусије)…. Последице ће тек бити драматичне за читав европски континент, (па тако и Србију и овај регион) јер следи вишеструко повећање цена хране, какве још нису виђене…

У међувремену, водеће фармацеутске компаније, као транснационалне корпорације, држе читав свет у својеврсном ропству, ширећи уз помоћ Светске здравствене организације (WХО) дрску и циничну паролу „Сви смо заједно у овоме” (или у оригиналу; „Wе Аре Алл ин Тхис Тогетхер” како говоре од почетка још необјашњене и неистражене пандемије вируса са стотину варијанти и имена).

Поједини светски научници слободног ума који су се у последњих две године дрзнули да посумњају у планирано изазвани биотероризам, у рат најбогатијих против насиромашнијих, у обрачун светске плутократије и повлаштених класа са “вишком” људи на планети, лоше су се провели.

Сви су брутално избрисани из медија, експресно компромитовани у својим професијама и изопштени у заједницама у којима живе.

Ипак, неке чињенице се не могу прикрити, истина некад изађе на видело на необичне начине…

Тако је, на пример, у октобру прошле године, пре него је ико поменуо рећ „Омикрон”, пре него је ико знао да ће се тако звати нови облик вируса који терорише планету, председник фармацеутског концерна Фајзер (Пфизер), Алберт Боурла за америчку ТВ станицу ЦНБЦ, изјавио како је његова компанија почела са производњом одговарајуће вакцине “на сопствении ризик”, те да он не зна, хоће ли та вакцина бити потребна и како ће се користити (!!) „Али ми ћемо бити спремни!”…, рече господин Боурла, без шале, сасвим озбиљно…

Не треба ни ово заборавити, да би било све јасније: око стотину милиона долара докапитализације концерну Фајзер, дозначио је нико други до Бил Гејтс, водећи светски ИТ магнат, и то почетком 2019. године, најмање десет месеци пре „појаве” Цорона вируса…

Нови Хладни рат или „прави, необјављени рат”, који увелико траје, разликује се од свега виђеног у људској историји и по томе што су у том рату највеће светске технолошке компаније (везане за владу САД) изазвале и вештачку несташицу микрочипова (без којих нема ни ове савремене технолошке цивилизације) и дигле им цену до неподношљивих размера…

Вештачки је створена и несташица енергије и дигнуте су јој цене, банке су још више повећале онлине трансакције, драстично смањиле број запослених а повећале банкарске накнаде за плаћања…. Хиљаде милијарди долара, евра и других валута, окреће се у рукама пар процента најбогатијих људи на свету…

Нови процват шпијунаже у новом “Хладном рату”

Први човек аустријске обавештајне агенције Петер Гридлинг изјавио је у јуну прошле године да је “Брисел сада претекао Беч” када је у питању густина “такозваних обавештајних служби ван ЕУ”. Хладни рат се вратио. И заиста, истина је да данас има више страних агентура у Бриселу него у годинама пре пада Берлинског зида.

Процват шпијунаже какву свет још није видео, никако није могао проћи бе Израела и израелских стручњака за шпијунажу…Тако је на пример, супер-тајна израелска компанија Парагон (и компанија НСО Гроуп, такође из Израела) пронашла све моделе дешифровања кодираних порука у најпознатијим апликацијама…И компанија Парагон, као и НСО, тврди да су њихови производи намењени само државама и ‘провереним’ државним органима и службама (Вучићеве службе су се такође побринуле да не заостану, а обе Тадићеве владе обележио је скандал са “израелским сателитом” и куповином софтвера за праћење и прислушкивање) те да свој софтвер не продају земљама које су под санкцијама међународне заједнице…

Бивша немачка канцеларка Ангела Меркел дужи низ година била је “на мерама” америчке агенције НСА, и то уз помоћ Данске обавештајне агенције, чиме су поверење и сарадња унутар ЕУ, а истовремено и унутар НАТО земаља потпуно дискредитовани…По свему судећи, свесрдну помоћ америчким обавештајним службама дала је управо израелска компаније “Парагон” чији је суоснивач био и Ехуд Сцхнеорсон, некадашњи командант Израелских снага за сајбер-ратовање, познатијих под именом ‘Јединица 8200’.

Главни инжењер компаније (ЦТО) је Лиад Аврахам, такође некадашњи припадник Израелских безбедносних снага. Kомпанија је своје прво улагање добила из САД, од инвестиционог фонда Баттерy Вентурес из Бостона (иначе, врло заинтересоване да Рио Тинто у Србији остане).

Немачки магазин Шпигл (Дер Спиегел) је објавио да је америчка обавештајна служба покушавала (и успевала) путем немачких обавештајних објеката да шпијунира друге владе, компаније и институције, укључујући и Европску комисију, Европски савет, Европски парламент и НАТО имају своје сопствене обавештајне службе, које раде на спречавању шпијунаже њихових зграда и приступ осетљивим документима.

А 2.

Спремни да инкасирају милијарде

Пројектовани след догађаја који прати нови “Хладни рат” свакако је и такозвана глобална пандемија вируса названог Цовид 19. Битка око признавања руске вакцине “Спутњик” само је била врх леденог брега у хладном и све хладнијем рату…

Пре него је такозвана глобална пандемија новог облика фантомског вируса под именом Омикрон и почела, председник фармацеутског концерна Фајзер (Пфизер), Алберт Боурла за америчку ТВ станицу ЦНБЦ, изјавио како је његова компанија почела са производњом одговарајуће вакцине “на сопствении ризик”, те да он не зна, хоће ли та вакцина бити потребна и како ће се користити. “Али ми ћемо бити спремни!”…”, рече господин Боурла, без шале, сасвим озбиљно…

А 3.

Де(генерација)

Џекоб. Б. Саливен, један од оних изопштених и експресно компромитованих америчких научника (биолог) који су дигли свој глас у тренутку кад је свет заћутао, проглашен је “катастрофичарем”, “дилетантом” и “аматером”, а његово име је избрисано из свих друштвених мрежа и све његове изјаве такође…Једна је ипак забележена у штампаном памфлету који су носили левичари у Бечу на редовним суботњим протестима против “Цовид насиља” и она дословно гласи овако;

“…Милиони људи, током углавном крваве историје ове цивилизације, пали су у борби за права и слободе којих се човек данашњице одрекао у најкраћем року, и то због болести налик већ виђеним облицима грипа од које су људи и раније боловали, па и умирали.

Те жртве тежих и лакших сезонских епидемија грипа нико никада није пребрајао, оне су се подразумевале….

Стотине година борбе и милиони жртава за права и слободе били су потребни да од робовласничког друштва дође до какве-такве слободе, а била је довољна само једна дебилна генерација да да нас све врати у доба између робовласништва и феудалног друштва…”