Београд — Говор Доналда Трампа на скупштини УН, у којем је поменуо друштвене мреже, довео је до пада акција највећих технолошких компанија за чак 56 милијарди долара.
Далекосежније последице на глобалну економију могао би да има амерички трговински рат са Kином, Брегзит или нестабилност на Блиском истоку.
Европа последице већ осећа и привреда успорава. А какве последице могу бити за Србију?
“Раст Еврозоне знатно се успорио, више него што смо предвиђали. Успоравање је углавном последица слабљења међународне трговине у несигурном окружењу које има везе са протекционизмом и геополитичким факторима”, рекао је председник Европске централне банке Марио Драги.
ЕЦБ је одавно снизила камате како би подстакла банке да више кредитирају грађане и привреду, подстакну потрошњу и погурају раст. Ипак, раст је успорен већ трећу годину. Светска банка ове године прогнозира један проценат. Ипак, сценарио из 2008. помиње се опрезно.
“Чињеница је да је Италија у рецесији, а Немачка пред рецесијом”, навео је главни економиста Светске банке за Србију Лазар Шестовић за РТС.
“Још увек нема таквих процена да би могла бити криза тих размера”, навео је професор на Економском факултету у Београду Радован Kовачевић.
Али има бриге. У Немачкој због пада индекса пословне активности на најнижи ниво за десет година.
“За Србију је то битно јер су српске фирме, поготово стране, добављачи великих система, нарочито у ауто-индустрији, немачка ауто-индустрија смањила је производњу за милион аутомобила, то је један од највећих шокова, они су на нивоу из 2009. године”, навео је Шестовић.
ММФ је израчунао – на сваки пад економије Еврозоне од један одсто, наш економски пад биће четвртина процента.
“За нас то значи мањи извоз и мањи прилив директних страних инвестиција. Kључна ствар коју треба да радимо, да тражимо нова тржишта, диверсификација извоза је велики изазов, ући на нетрадиционална тржишта Јужне Америке, Африке, Азије”, упозорава Шестовић.
“Успоравања јесте било, у првих седам месеци имамо пораст од осам одсто, једино где се примећује успоравање јесте извоз аутомобила, и гвожђа, и челика. Успоравање инвестиција у ЕУ је последица што ни они нису сигурни какве ће бити наруџбине за извоз у САД”, каже Kовачевић.
Челик и аутомобили заузимају прва два места на списку извозих артикала Србије. Више од 60 одсто свега што извеземо иде у Европску унију, највише у Немачку, која нам је најважнији спољнотрговински партнер.
РТС
