Валентин КАТАСОНОВ | 09.10.2012
У масмедијима је данас прилично популарна тема дроге. Један од аспеката тог проблема, о коме се највише говори, представља учествовање банака у „прању“ „прљавог“ новца који се добија од наркотрговине, и огромне провизије од тог посла.
Банке и наркобизнис нису само партнери, већ представљају целину
Недавно се у «Guardian»-у (Велика Британија) појавио чланак «Global Banks Are the Financial Services Wing of the Drug Cartels»1. Назив би могао да се преведе отприлике овако: „Међународне банке – одељење финансијске службе у нарко-картелима“. Чланак је врло интересантан, у њему је много корисних информација, али већ сам назив, како ја видим, садржи „искривљеност“: у алијанси оних који се баве нарко-бизнисом и банкара ови други су приказани као да у њој имају пасивну улогу, као да играју улогу потчињених.
Из такве представе о вези између нарко-бизниса и банака обично се прави следећи закључак: да, банке су криве за „прање“ „прљавог“ новца, оне су саучесници, али не и главни учесници у тој прљавој работи. Као, за борбу против епидемије куге која се назива „наркоманија“ држава мора главне снаге да усмери на борбу са нарко-бизнисом, а борба са „саучесницима“, тј. банкама, може да се води успут.
У стварном животу није тако. Тачно је да све државе и међународне организације у центар пажње стављају нарко-мафију. Под називом „нарко-мафија“ је општеприхваћено да се подразумевају групе за организовани криминал које се баве производњом свих врста дроге, њеном прерадом, складиштењем, транспортом, трговином на велико и трговином на мало. Такве групе се често називају нарко-картели. За борбу са нарко-мафијом државе данас троше баснослован новац. 1972.године када је председник Ричард Никсон објавио рат наркоманима, трошкови из федералног буџета САД у ту сврху су износили 110 милиона долара. А већ за 2013. финансијску годину на програме за борбу са наркотицима администрација председника Барака Обаме издвојила је скоро 26 милијарди долара САД, што је 1,6% више од издвајања у претходној финансијској години. И то уколико се не рачунају милијарде долара које се издвајају за реализацију наведених програма на нивоу власти појединачних држава. Детаљно дешифровање буџетских налога показује да се банке у тим програмима налазе „ван кадра“. Подразумева се да борбом са „прањем“ „прљавог“ новца, добијеног нарко-бизнисом, треба да се баве органи за надзор банака, тј. пре свих Систем федералних резерви САД који не само да није у саставу органа извршне власти САД, већ једноставно представља приватну корпорацију.
Због таквог „искривљавања“ добијамо следећу слику. Према подацима које даје директор Федералне службе Руске Федерације за контролу промета наркотика (ФСКН), генерал Виктор Иванов, државне службе за борбу са незаконитим прометом наркотика, од дроге која се испоручује тржишту просечно у свету се одузме 10 – 15 процената. Истовремено, од укупне количине новца која се у свету обрће, на новац који се добија од трговине дрогом („нарко-новац“) долази највише 0,5%2.
Фактички, срастање крупног банкарског капитала и нарко-мафије (нарко-картелима, нарко-синдикатима) у њеном класичном схватању, до кога је одавно дошло, данас је већ завршено. Већ је немогуће да се повуче граница између светских банака и нарко-картела. Баш као што је немогуће да се повуче граница између „прљавог“ и „чистог“ новца. Јер значајан део такозваног чистог новца такође има порекло у дроги. Зато је алијансу банака и нарко-картела најтачније одредити као „нарко-банкарску мафију“ или „нарко-банкарски бизнис“. Тај нови транснационални савез стиче заиста неограничене могућности за утицај на целокупан живот савременог друштва – утицај на економију (индустрију, пољопривреду, остале секторе реалне економије и услуга), на науку, образовање, културу, унутрашњу и спољну економију. А модел друштвеног уређења већине земаља у свету данас – то је невиђен до сада стадијум развоја капитализма, односно – нарко-банкарски капитализам…
Хијерархија савремене нарко-мафије
Нарко-мафија у широком смислу речи има три нивоа.
Први (најнижи) ниво – групе које су на самом почетку и на самом крају ланца кретања дроге:
а.групе које се баве организацијом производње (гајења и примарне прераде) дроге и њене куповине од произвођача;
б.групе које се баве довођењем дроге до крајњег потрошача (трговина на мало).
Други (средњи) ниво – групе које послују са крупним партијама дроге. Оне се баве завршном прерадом дроге, њеним паковањем, складиштењем, транспортом (између осталог и транс-граничним), организовањем трговине на велико. Управо је групе тог нивоа општеприхваћено називати нарко-картелима и нарко-синдикатима, а њихове руководиоце – нарко-босовима.
Шта је то нарко-картел? Стручњак за организовани криминал М.Глени пише: „Картел је холдинг-компанија, агломерација ситних и еластичних мафиозних група које поседују овај или онај део учешћа у привреди и за разлику од популарних представа о картелима… врло је децентрализован“3.
У прошлом веку су се најкрупнији нарко-картели налазили у Колумбији. Најпознатији међу њима су картели Кали и Меделин (према називима колумбијских градова). Да би се схватиле сразмере пословања нарко-картела навешћемо информацију о картелу Кали, коју је у своје време припремила америчка Управа за борбу са наркотицима и која се односи на деведесете године 20.века: „Годишња добит мафије Калија се процењује између 4 и 8 милијарди долара; та организација ради као одлично уређен бизнис, у коме вође мафије Калија доносе одлуке… за Колумбију и Сједињене Државе. Они управљају својим међународним предузећем преко сложеног система телефона, факсева, пејџера и рачунара, располажући сопственом обавештајном мрежом која може да се „трка“ са обавештајним системима већине земаља у развоју. Нарко-босови Калија контролишу аеродром Калија, мрежу таксија и телефонску компанију. Они знају ко је у Кали допутовао и ко из њега одлази, ко је разговарао са полицијом и ко је сарађивао са америчким надлештвима за правни ред“4.
Треба да се обрати пажња на чињеницу да групама за нарко-бизнис (типа оне која је у Калију) не одговара сасвим назив „нарко-картел“. Термин „нарко-картел“ пре може да важи за споразуме које закључује неколико таквих група. Споразуми се пре свега односе на поделу тржишта за промет „робе“. Већ поменуте колумбијске групације су се договарале о подели тржишта за промет марихуане и кокаина у Сједињеним Државама. Групација из Калија је, конкретно, у складу са тим споразумима, добила тржиште Њујорка5.
Групе које се баве нарко-бизнисом, типа картела из Калија или Меделина, тачније је називати нарко-синдикати. У економској и правној литератури је створена дефиниција синдиката као удружења формално независних предузећа који се баве истим трговинским послом. У Колумбији, Мексику, Авганистану, земљама „Златног троугла“, Јужној Африци и другим делују групе које организују гајење и прераду дроге. Направљену „робу“ предају за продају општем одељењу које врши испоруке „робе“ на велико. Очигледан је класичан облик синдиката. А неколико синдиката закључује картелски уговор о подели тржишта за промет. Свака велика земља (САД, Велика Британија, Немачка, Француска и др.) – то је позамашно тржиште дроге, на коме делује неколико синдиката који се договарају о подели самог тржишта. „Глава“ синдиката је у земљи продаје, а „реп“ – у земљи, у којој се „роба“ производи. На пример, главне руководиоце авганистанских нарко-синдиката треба тражити хиљадама километара од авганистанских поља са опијумом – у Турској, европским земљама, Америци. Практично сви нарко-синдикати су транснационалне организације.
Данас су се центри и трафикинг нарко-трговине јако променили, уколико бисмо их упоредили са прошлим веком. Главне улоге су у 21.веку преузеле групе нарко-мафије у Мексику (кокаин) и Авганистану (опијум и хероин). Мада групе закључују и казнене споразуме о деоби тржишта за промет, ти споразуми се стално крше. Почиње борба за поновну деобу тржишта која се претвара у прави рат6.
Трећи (највиши) ниво – групе које немају непосредног додира са „робом“.
Основне институције, које припадају трећем, највишем нивоу у организацији савремене нарко-мафије, представљају банке, специјалне службе, масовни медији. Сви они имају легални статус. О банкама и специјалним тужбама посебно ће се доцније говорити. Осим њих, у трећи ниво спадају и представници законодавне, судске власти, низа најбитнијих надлештава извршне власти. Наведене институције и лица чине густо исплетену мрежу. Она иде ван граница појединачних држава, и тако формира светску мрежу. Формирање светске нарко-мафиозне мреже су јако помогли процеси либерализације у међународном преносу роба, људи, капитала, информација – управо оно, што је од друге половине 90-их година почело да се назива глобализација, а што је започето пре три – четири деценије. У ствари, нарко-мафија може да се прикаже као светска нарко-корпорација која у многим земљама има своје делове и филијале.
На трећем (највишем) нивоу се решавају стратешки задаци, као што су:
а. „Прање“ готовине која се добија продајом „робе“;
б. Расподела доходка, добијеног од продаје „робе“, по различитим секторима економије;
в. Обезбеђење начина за „прикривање“ текућих операција нарко-мафије на првом, поготово другом нивоу;
г. Стварање повољних услова за ширење нарко-бизниса по појединим земљама.
1 «Guardian», 21.07.2012.
2 Планетарни нарко-токови као главни фактор све јаче (прогресивне) глобалне финансијско-економске кризе. Тезе извештаја ФСКН В.П.Иванова, који је 18.11.2011.г. прочитан у Вашингтону (САД) //Сајт Федералне службе Руске Федерације за контролу промета наркотика.
3 Миша Глени. Владике из сенке: ко управља светом – изд. Москва, Ексмо: Алгоритм 2020г., стр.336 (Теневые владыки: кто управляет миром).
4 Исто, стр. 333
5 Исто,332
6 Конкретно, у Мексику више од десет година без прекида се води рат између различитих нарко-група (нарко-картела) који је у последње време прерастао у прави грађански рат. Број жртава таквог рата је већ скоро 50.000 људи (Погл. В.Катасонов. улазак Русије у Светску трговинску организацију: настављање наркотизације земље.09.08.2012//Сајт «Движение за возрождение отечественной науки» // za-nauku.ru)
Фонд Стратешке Културе
