СРБИЈА, чини се, макар према подацима о броју запослених у услужним делатностима, прати земље Европске уније. Тако, “на западу” у овом сектору ради око 70, а у нашој земљи око 60 одсто радника. Међутим, ова бројка, тврде стручњаци, показатељ је само тога колико је код нас производња слаба, а увоз велики, јер је највише оних који примају плату у области трговине.
Управо објављени подаци Еуростата показују да скоро више од две трећине запослених у земљама Европске уније ради у усклужним делатностима.
– То што Србија прати овај тренд не значи да је на нивоу развијених европских економија – објашњава Драгољуб Рајић, из Уније послодаваца. – Тамо се запосленост сели у услужни сектор, јер човека у производњи све више замењују машине и роботи. Код нас је то због тога што је индустрија на врло ниском нивоу.
У прилог овој тврдњи иде и податак да у производном сектору у Србији ради свега 277.000 људи, што је мање од 15 одсто запослених. У развијеним земљама ова бројка креће се од 25 до 30 одсто.
– У финансијски и привредно стабилним државама, упоредо са развојем привреде, све више се шири и сектор услуга – објашњава Рајић. – Међутим, специфичност наше економије је то што се све више људи упошљава у области трговине, а то показује колико мало производимо и колико много увозимо.
Упркос увреженом мишљењу да је пољопривреда област у којој увек има посла, као и да би она требало да буде покретач српске привреде, статистика говори да тренутно није тако.
– Званично у нашој земљи ради свега 120.000 пољопривредника – додаје наш саговорник. – То није ни пет одсто оних који су на платном списку. То што их у сивој зони, односно непријављених, има бар дупло толико, још један је у низу лоших показатеља колико је и та грана привреде код нас у запећку.
СЛУЖБЕНИЦИ
У јавном сектору у Србији ради 550.000 људи. Број различитих владиних органа и институција достигао је 4.920, а број места где се обавља неки друштвени посао који се финансира из националне касе је 11.200.
– Трећина свих запослених ради у јавном сектору – каже Драгољуб Рајић. – Али то не значи да је наш државни апарат преразвијен за наше потребе, већ да је економија, која би требало да га финансира, неразвијена. Она не може то да носи, јер је земља деиндустријализована.
Новости
