Сви брину због града, нико не зна штету

Србија у још једну сезону заштите од града, која је почела прекјуче и трајаће до 15. октобра, улази недовољно спремна – опет недостају противградне ракете, тренутно их је по три на свакој од 3.000 лансирних система широм земље. Републички штаб за ванредне ситуације на последњој седници тражио је да се одобри 120 милиона динара да би се број спремних ракета по станици попео на шест. Тренутно, ракета има довољно само за први талас градоносних облака.

Шта би требало учинити да Србија, по савременим стандардима, буде спремна за противградну одбрану? Систем противградне одбране почео је да се развија 1967. године при Републичком хидрометеоролошком заводу (РХМЗ) и наредних деценија је дограђиван увођењем осматрачких радара којих је данас укупно 13, као и изградњом лансирних станица. Систем је прошлих година изгубио на ефикасности, било је сумњи и у неодговорно располагање средствима. Противградна одбрана је законом пребачена из РХМЗ у МУП Србије, чији је Сектор за ванредне ситуације постао једина служба те врсте, која се бави овим пословима. На лансирне станице почело је да пристиже више ракета, али због сталних проблема у обезбеђењу новца за те сврхе, ипак недовољно.

Иако град често наноси „велику” штету пољопривреди и имовини грађана, нико не зна колико је „велика” та штета. МУП те податке нема јер није на њима да процењују и санирају штету, а нема их ни Републички завод за статистику. УМинистарству пољопривреде упућују на владину Комисију за елементарне непогоде, где објашњавају да решавају захтеве општина за помоћ, али да немају свеобухватне податке на националном нивоу. У Удружењу осигуравача Србије не воде статистику везану за полисе које се односе на заштиту од града.  

– У Србији не постоји систем који би објединио све податке о штети коју наноси град, укључујући пољопривреду, штету на возилима и објектима – каже професор др Иван Гржетић са Хемијског факултета у Београду, иначе координатор студије „Утицај временских услова на пољопривреду Србије и модалитети противградне заштите”, спроведене уз подршку УСАИД-а.

Он објашњава да је данашњи систем противградне одбране у Србији застарео, у свету се ретко користе противградне ракете. Данас се више користе авиони или агрегати који под млазом испаљују загрејане соли сребра које тако доспевају у атмосферу. Такође, масовно се користе противградне мреже. У САД је противградна одбрана приватан бизнис, плаћа је онај коме се то исплати.

– Европске земље, на пример Мађарска, Француска и Шпанија, предузимају активне и пасивне мере, али је најважнији добро развијени систем осигурања од штета које наноси град. Када се појаве велики градоносни облаци, а тако је и код нас, нема тог система противградне заштите који ће их разбити – истиче професор Гржетић.

Начелник Сектора за ванредне ситуације Предраг Марић тврди да МУП настоји да извуче максимум из постојећег система противградне одбране. Проблем је општи недостатак новца, како за набавку ракета тако и за евентуално увођење нових метода.

– Управо да би се уредила ова област припремили смо Нацрт закона о одбрани од града и, уз подршку Републичког штаба за ванредне ситуације, успели да се на његовом усвајању ради по хитној процедури. Прецизно ће се дефинисати поступак набавке ракета и функционисања читавог противградног система, јер се поступањем од случаја до случаја, као и набавки ракета пред сезону или у току сезоне, само стварају проблеми – истиче Марић.

Нацрт закона предвиђа јасно утврђивање надлежности када је реч о припремљености противградне одбране, извештајима који ће се подносити влади и изради планова развоја. Предвиђа се оснивање републичког центра за одбрану од града, као оперативно-метедолошког центра овог система. Стрелци, који данас добијају месечно четири хиљада динара од РХМЗ-а, чиме су наравно незадовољни, јер то је надокнада за шестомесечну приправност уз послове којима се иначе баве, и лансирање ракета по наредби, у коначно уређеном систему требало би да буду боље финансирани и то од локалне самоуправе.        

————————————————————————

Седам милиона евра за одбрану од града

Према незваничној рачуници МУП-а, годишње је за одбрану од града потребно више од 700 милиона динара, односно око седам милиона евра. Годишње се, у просеку, испали око 13.000 ракета, а свака кошта око 30.000 динара, што је у збиру око 390 милиона динара. Ракете производе домаће фабрике: „Полиестер” из Прибоја, „Трајал” из Крушевца, „Крушик” из Ваљева и „Слобода” из Чачка. Остатак суме се односи на одржавање радара и система везе, гориво које се троши за потребе овог система, плате запослених, надокнаде за стрелце…. Штете су несумњиво вишеструко веће. Постоје планови да се са њиховим евидентирањем почне средином ове године, и то у Републичком заводу за статистику уз подршку УНДП-а.

 ————————————————————————–

Град прети градовима

Градови су у већем ризику од штете, јер су над њима честице загађења од саобраћаја, привреде и термоелектрана у њиховом окружењу, а које повећавају могућност појаве града, каже професор др Иван Гржетић. А над Београдом, због близине путничког аеродрома, ракетама, које се иначе увек испаљују у договору са Агенцијом за контролу летења, не може да се дејствује.