Према подацима Удружења банака, сваки грађанин Србије дугује банкама више од две просечне зараде. Вредност чекова се за три године повећала на скоро 40 милијарди динара

СВАКИ грађанин Србије, према подацима Удружења банака, дугује банкама по 818 евра, што је око 2,2 просечне плате, али нас то још не сврстава у презадужене. Чак у последње три године све мање и узимамо кредите, али зато су, опет, у моди чекови. Од 2008. године до сада, број чекова у оптицају повећан је са 7,7 милиона на готово девет милиона, а њихова вредност је нарасла са 30 милиона динара на 39,5 милијарди динара!Главни разлог за све мању задуженост су стагнирање зарада, њихова нередовност, али и све већа незапосленост. Није много боља ситуација ни у земљама у окружењу, али је њихов стандард до избијања финансијске кризе био знатно већи, тако да су се и више задуживали.

– Од нас су готово све земље у региону више у кредитима, осим Македоније и Босне и Херцеговине – тврди Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије. – На пример, дуг по становнику у Хрватској је 3.888 евра или четири просечне плате.

Наши грађани имају највише обавеза за зајмове и то по 733 евра, затим кредитне картице по 49, дозвољени минус 29, а за коришћење лизинга шест евра. Током протекле године, задуженост становништва је повећана за 6,1 одсто, на 546,2 милијарде динара, а током децембра за 0,8 одсто.

– То значи да је раст дуга био нешто мањи од инфлације у прошлој години, односно да су грађани вратили нешто више кредита него што су узели, што је и разумљиво имајући у виду животни стандард и неизвесност у погледу будућих кретања – истиче Дугалић. – Највећи раст у 2011. години забележен је код готовинских кредита, а затим код стамбених и пољопривредних кредита, док је пад забележен код потрошачких и кредита за рефинансирање.

КАРТИЦЕ

БРОЈ кредитних картица које користе грађани је готово непромењен и износи око 1,04 милиона, као и висина лимита од 76,4 милијарде динара. Од овог износа тек је половина искоришћена. Према истраживању Удружења банака, кредитне картице највише користе мушкарци старости од 40 до 50 година и жене између 30. и 40. године. Нежнији пол је уреднији платиша, а највише касне са измирењем обавеза млађи мушкарци.