Берлин — Немачка увози више 70 одсто енергената. А само руски, гас, нафта и угаљ, покривају више од четвртине укупне потражње.

Постоје разне идеје, али су све на дугом штапу – краткорочно, за увоз из Русије нема алтернативе.

Због кризе у Украјини, у Немачкој се повела нова дискусија о енергији. Јер, Немачка у великој мери зависи од нафте и гаса из Русије. Према прорачунима Радне групе за енергетски биланс, квота увоза енергената је прошле године повећана и износи 71 одсто.

Немачко-руске везе у области енергетике нису само засноване на зависности Немачке од увоза из те земље. Руска државна компанија Гаспром и Винтершал договорили су пре неколико месеци значајну размену акција: Гаспром добија немачко складиштење гаса, плус трговински капацитет филијале Винтершала, док ова компанија добија део сибирских гасних поља. Поред тога, Гаспром и Винтершал деле немачки гасовод Гасцаде дуг око 2.400 км. У Савезном министарству за привреду изгледа да нема приговора на то што је фактички немачка резерва гаса за хитне ситуације – индиректно под контролом руске државе.

Далеко најважнији снабдевач енергијом је Русија: 38 одсто увоза природног гаса, 35 одсто од укупног увоза нафте и 25 одсто увоза угља долази из те земље. Тако Русија задовољава више од четвртине укупних немачких енергетских потреба. Погодне алтернативе нису на видику.

Само 15 одсто потрошње гаса Немачка може да покрије сопственом производњом. Велики део потребног гаса се увози из Норвешке и Холандије. На неко краће време, ове две земље би могле да повећају извоз, али дугорочно, према речима стручњака, њихове резерве се ближе крају.

Теоретски, као алтернатива долази у обзир увоз охлађеног течног гаса танкерима, рецимо из Алжира, Катара и САД. Међутим, у лукама САД нема постројења за утовар течног гаса, а у Немачкој нема одговарајућих станица за истовар. Поред тога, на светском тржишту је тешко на брзину набавити веће количине, јер је Јапан после нуклеарне катастрофе у Фукушими почео да увози много гаса.

Фрекинг још није на реду
С обзиром на новонасталу ситуацију, поново је актуелна производња гаса фрекингом: коктелом од воде и хемијских материја гас се извлачи из великих дубина земље. Међутим, ова технологија носи са собом потенцијални велики ризик, упозоравају еколози. Само црвено-зелена влада немачке покрајине Доње Саксоније ће омогућити фрекинг под одређеним условима.

Међутим, такође црвено-зелена влада Северне Рајне-Вестфалије се за сада одлучила против фрекинга, мада се на дубини до 4.000 метара налази преко 220 милијарди кубних метара метана – знатно више него резерви конвенционалног гаса које се процењују на око 150 милијарди кубних метара. Са производном стопом од дванаест милијарди кубних метара годишње, ове резерве ће трајати највише 15 година.

Када би дозволила фрекинг, Северна Рајна-Вестфалија би тај период удвостручила. Али, политички благослов за то не треба скоро очекивати. Поред тога, савезна влада у свом коалиционом споразуму одбацује фрекинг све док се користе токсичне супстанце. Ако се ништа не промени, Немачка ће за 15 година бити потпуно зависна од увоза гаса.

Осим тога, одавно је одлучено да од 2018. Немачка више неће производити камени угаљ. Немачка већ сада увози тај угаљ, 25 одсто увоза је из Русије. Само у случају лигнита, мрког угља, Немачка има залихе које би уз садашњи темпо производње могле да трају још најмање 200 година.

И многе друге државе Европе не виде алтернативе руском гасу – њих седам се узда у изградњу Јужног тока

Дојче Веле