Сви криминални послови Синише Малог

Београд – Премијер Србије Александар Вучић најавио је смену Синише Малог са места градоначелника на лето ове године, образложивши да „због кампање која се води против њега, немогуће радити у таквим условима“. Против Малог се, међутим, није водила кампања, већ је објављен низ открића који га везују за корупцију, прикривање имовине и сумњиво пословање преко офшора. Ове новинарске приче поткрепљене су доказима, а нека од открића потврдили су и званични органи који су спровели своје истраге, попут Агенције за борбу против корупције. Подсећамо на сва кључна открића о сумњивим пословима градоначелника Београда, као на то докле су стигле истраге државних органа. Мали већ две године одбија да одговори на питања новинара КРИК-а.

24 стана

Прво велико откриће о Синиши Малом била је КРИК-ова прича о томе да је купио 24 апартмана у луксузном летовалишту „Свети Стефан“ на бугарском приморју, током 2012. године. Један од станова уписан је на Малог, док је 23 купио у име две офшор компаније са Британских Девичанских Острва. Није познато да ли је Мали или неко други власник ових фирми јер је тешко доћи до податка о власништву. Апартмани вреде више од пет милиона евра, а Мали их је купио од директора руске компаније „Лукоил“ са којим је сарађивао још 2003. године. Тада је Мали, као директор центра за тендере Агенције за приватизацију помогао „Лукоилу“ да приватизује српске пумпе „Беопетрол“.

Након КРИК-овог текста Мали је тврдио да је његов потпис на уговору о куповини станова фалсификован и да је ангажовао бугарског графолога који је то потврдио. Доказе у прилог својих тврдњи, међутим, никада није показао јавности. Агенција за борбу против корупције је неколико дана по објављивању КРИК-ове приче покренула поступак провере његове имовине и прихода, који још траје. Током контроле Агенција је потврдила да је Мали био директор фирми преко којих су купљени станови – а да је то избегао да пријави. У извештају Агенција наводи да је добила обавештење од Бугарске финансијске обавештајне службе да је велики број трансакција у вези са куповином апартмана у бугарској сумњив „јер се ради о готовинским уплатама или безготовинским приливима … у великим износима, у кратком временском периоду и без јасне логике.“ Агенција је извештај у августу прошле године доставила Вишем јавном тужилаштву у Београду и он је, како је новинарима КРИК-а речено, на „проверама“. Мали је и данас директор компанија на које су апартмани уписани.

Отимање 10 хектара државне земље

Фирма градоначелника Београда и његове породице незаконито је присвојила 10 хектара државне земље надомак Вршца, открио је КРИК. Ову земљу на којој се производила детелина користила је државна компанија „Алфа Протеин“. Бизнисмен Срђан Гајић приватизовао је фирму у време када је Синиша Мали радио у Агенцији за приватизацију, а убрзо ово државно земљиште незаконито поклонио приватној фирми „Цомпост Гроуп“ у власништву Синише Малог, његовог оца Борислава и његових пословних партнера. Према судским списима, земљу никада нису платили, а на њој је градоначелник покренуо производњу компоста, материје која се користи за узгајање шампињона. Гајић је због овога осуђен у фебруару 2015. на две године условне казне, док истрага против чланова породице Мали није никада вођена. Након што је КРИК објавио ову причу у октобру 2015. године, судски поступак којим држава покушава да врати власништво над земљом настављен је после шест година прекида. Суђење је недавно завршено и чека се одлука Привредног суда у Панчеву о томе да ли ће украдена земља бити враћена држави.

Намештање приватизације „Братства“

У време када је Синиша Мали радио у Агенцији за приватизацију помогао је свом оцу Бориславу и породичном пријатељу Ивану Делићу да приватизују произвођача вагона „Братство“. Мађарска фирма „Дунавагон“ која је била заинтересована за куповину ове фирме тврди да је Синиша Мали злоупотребио састанке и свом оцу Бориславу открио осетљиве пословне информације које су му помогле да купи ово предузеће. Министарство привреде је, поступајући по жалби мађарске компаније, спровело истрагу и у јулу 2004. од Агенције за приватизацију затражило поништавање аукције и понављање продаје. Агенција је, међутим, одбила да то уради. Наредних година су радници штрајковали, а ново руководство Агенције за приватизацију је спровело интерну контролу у „Братству“. Утврђено је да је фирма у лошем стању и да су власници кршили уговор о приватизацији. Борислав Мали је потом свој удео у власништву пребацио на Делића, који је четири године касније држаСумње на прање пола милиона евра

Синиша Мали је своју фирму „Ферди Генетицс“ продао за пола милиона евра офшор компанији „Алессио Инвестмент Лтд.“ 2009. године, како је КРИК открио. У тренутку продаје, директор и власник офшор компаније био је такође он. Банка преко које је спроведена ова трансакција посумњала је на прање новца и о томе обавестила Агенцију за борбу против корупције, која је обавестила Више јавно тужилаштво у августу прошле године. До данас је овај случај „на провери“ у тужилаштву.

Куповина „мерцедеса“ кроз офшор

Једну офшор компанију Синиша Мали је искористио да купи аутомобил 2008. године и тако избегне плаћање пореза у Србији. За директора ове фирме – „Бусбy Финанциал Цорп.“ постављена је његова тадашња супруга Марија Мали. Она је у интервју за КРИК објаснила детаље овог посла. „На ту фирму се водио наш породични ауто који је био купљен у јулу 2008. године. Према мојим тадашњим сазнањима, пребачен је на ту фирму да се не би платио порез који плаћате када купите аутомобил“, рекла је Марија и објаснила да је оног тренутка кад је истекао рок за плаћање пореза, градоначелник аутомобил пребацио на њено име.

95.000 евра

Марија Мали је у интервју за КРИК открила многе детаље о сумњивим пословима градоначелника. Објаснила је како јој је градоначелник Београда доносио кеш непознатог порекла који је она уплаћивала на свој рачун и потом трошила. Када је Агенција за борбу против корупције открила 95 хиљада евра који су били у несразмери са њеном зарадом, како је испричала КРИК-у, била је уцењена да слаже Агенцију. „Пошто није могао другачије да објасни порекло 95 хиљада евра, Синиша и његов адвокат Игор Исаиловић дошли су на идеју да прикажу да сам ја нашла новац после смрти оца“, рекла је тада Марија Мали. Агенција за борбу против корупције и тужилаштво тренутно проверавају овај случај.

Станови на Копаонику и у „Оази“

У интервјуу за КРИК Марија Мали открила је и да градоначелник поседује два стана на Копаонику и још један у луксузном београдском комплексу „Оаза“ – које никада није пријавио Агенцији за борбу против корупције. Она је новинарима КРИК-а као доказ за ове тврдње између осталог показала рачуне за комуналије, одржавање и телефон који се воде на име Синише Малог. Агенција је покренула поступак провере ових тврдњи.

Рушење у Савамали

У изборној ноћи пре годину дана, група мушкараца са фантомкама је багерима бесправно срушила приватне објекте у Херцеговачкој улици. Овај драматичан догађај узнемирио је јавност у Србији, а споменут је у амандманима на извештај о напретку Србије који се нашао пред Европским парламентом, у којем је затражено да се спроведе истрага. Градоначелник Београда изјавио је тада да не зна ништа о том догађају, мада је премијер Александар Вучић рекао да „иза рушења у Савамали стоје највиши органи градске власти у Београду“. Бивша супруга Синише Малог је у интервјуу за КРИК у фебруару ове године открила да јој је Мали испричао да је организовао рушење. „Испричао је то као најобичнији догађај. ’Имао сам проблем, неки нису хтели да се иселе. Организовао сам акцију рашчишћавања. Дошли људи у сред ноћи, мало тамо нешто полупали. Ништа страшно нисам урадио. То су биле, по његовим речима, неке баракице тамо, колибице“, казала је тада Марија Мали. У вези са овим случајем истрага још није покренута.

Старатељство над децом

Синиша Мали је након развода са супругом добио старатељство над троје малолетне деце. Ово је био главни мотив због ког је Марија Мали пристала да за КРИК јавно говори о свом бившем супругу. Тада је испричала да је старатељство изгубила на „најбруталнији начин“, да јој је Синиша пре тога претио и говорио да има утицаја на судију. „Немаш шансе. Судија је моја. Специјални тужилац ми је дао савете шта да радим“, биле су, како је испричала, речи њеног супруга. Након интервјуа, други медији извештавали су да је неколико жена изгубило старатељство на исти начин – поступак је карактерисало то што је судија била иста, њихове мужеве је заступала иста адвокатска канцеларија, а исти су били и судски вештаци. Средином марта ове године Синиша и Марија Мали постигли су споразум да равноправно подижу децу. У заједничком саопштењу за јавност поручили су да више неће јавно говорити о свом приватном животу.

Дечје школарине

Током процеса у којем су се борили за старатељством над децом Синиша Мали је упитан како са платом градоначелника плаћа школарине његове деце које износе 60 хиљада евра годишње. Он је рекао да добија помоћ од људи из иностранства које није именовао. „Пријатељи који финансирају моју децу су пријатељи које сам ја упознао у иностранству и који немају везе са Србијом“, рекао је Мали на главној расправи на суду. Агенција за борбу против корупције проверава овај случај.

Сарадња са Станком Суботићем

Градоначелник Београда пословно је сарађивао са Станком Суботићем Цанетом којем се у Србији судило да је предводио групу која је шверцовала цигарете. Новинари КРИК-а дошли су у посед уговора из октобра 2009. године склопљеног између тадашње консултантске фирме Синише Малог „Оли цонсултинг“ и компаније „Футура плус“ чији је власник у то време био Суботић. Према уговору агенција Синише Малог пружила је консултантске услуге Суботићевој компанији и тако зарадила више од пола милиона динара (око 5.000 евра). Директор градоначелникове фирме био је његов брат Предраг Мали. Суботић је првобитно био осуђен, а затим, након што је Српска напредна странка дошла на власт, ослобођен оптужби. Врховни касациони суд утврдио је да су судије Апелационог суда незаконито ослободиле Суботића.

Помоћ Мирославу Богићевићу

На суђењу тајкуну Мирославом Богићевићем, оптуженом да је оштетио државну Привредну банку Београд за око 30 милиона евра, откривено је да је имао подршку Синише Малог, тада саветника првог потпредседника владе Александра Вучића. Синиша Мали је помагао Богићевићу да настави да послује и да се задужује код банака без обзира на огромне дугове његове фирме „Фармаком“, чуло се на суђењу. „Државни секретар Ивица Којић и помоћник првог потпредседника владе Синиша Мали сазвали су састанак ком су присуствовали представници 20 банака које су потраживале новац од ,Фармакомаʼ. Захтевано је од свих банака да не посежу за наплатом већ да се стрпе и да ће уследити акције државе да се фирма консолидује“, описао је један од оптужених састанак одржан у Министарству финансија у априлу 2013. године. Дневни лист „Данас“ објавио је мејл који је Мали, неколико месеци након састанка, послао представницима банака и државних компанија које су биле повериоци „Фармакома“. „Сматрам да је потребно да се ‘Фармакому’ обезбеде средства за покретање производње у што краћем периоду како би се створили услови за опоравак компаније“, навео је Мали у мејлу. Мали никада није објаснио због чега је помагао Богићевићу.

Промоција „ГТЦ“

Мали је са позиције градоначелника промовисао своје пословне партнере. Његова офшор фирма „Алессио“ са Британских Девичанских Острва имала је пет одсто удела у београдској компанији за израду грађевинских пројеката „Реал Естате Девелопментс“, како је открио КРИК. Остатак власништва држала је холандска грађевинска компанија „ГТЦ“. Од када је дошао на место градоначелника, Мали је присуствовао полагању камена темељца или свечаном отварању неколико пословних комплекса у којима су његови партнери „ГТЦ“ инвеститори у Београду. „ГТЦ“ је недавно прославила 15 година пословања у Србији и та свечаност је организована у Старом двору у коме је кабинет градоначелника. Догађају је присуствовао и Мали који је том приликом хвалио компанију наводећи то као „добар пример сарадње Града Београда са инвеститором“. „Алессио“ је, према подацима АПР, изашла из власништва „Реал Естате Девелопментс“ у новембру 2014. када је Мали већ био на функцији градоначелника.

Новогодишња расвета

Портал „Пиштаљка“ је у децембру прошле године открио да је тендер за набавку новогодишње расвете у Београду био намештен – задате услове могла је да испуни само једна фирма. У конкурсној документацији београдског јавног предузећа „Јавно осветљење“ могло се видети да су тражени светлећи украси идентични онима са фотографија грчке фирме „Фотодиастаси”, чији је једини дистрибутер у Србији фирма „Кип лајт” (Кееп Лигхт), која је и добила посао. Иницијатива „Не да(ви)мо Београд“ је затим поднела кривичну пријаву против Синише Малог због злоупотребе у вези са овом јавном набавком. Друго основно тужилаштво у Београду, међутим, одбацило је пријаву јер, како кажу, нису пронашли елементе кривичног дела.

Плагиран докторат

Докторат Синише Малог је довођен у питање. Професор Раша Карапанџа је у ауторском тексту за „Пешчаник“ закључио да је Мали плагирао докторат и преписао најмање 33 одсто текста. „У својој каријери никада се нисам суочио са количином преписивања каква је присутна у докторској тези господина Синише Малог“, пише у тексту професора Карапанџе. Синиша Мали је негирао наводе „Пешчаника“, а Етичка комисија Факултета организационих наука (ФОН) на ком је Мали докторирао, одбила је да провери да ли је докторат плагиран, а захтев којим је то тражено оценила као неоснован. На ову одлуку реаговао је академик Душан Теодоровић, који се ректору Универзитета Београда обратио дописом и послао доказе на скоро 20 страна који, како је рекао, поткрепљују тврдње да је рад Синише Малог плагијат. Сенат Универзитета у Београду потом је затражио од ФОН-а да формира стручну комисију за анализу градоначелниковог доктората. Почетком априла ове године анализа је одложена јер су сви чланови комисије, осим једног, поднели оставку.

Милица Војиновић, КРИК