Сви лопови који већ деценију арче државна предузећа и даље директори

Београд – Највећи проблем српским финансијама представљају велики губиташи, јавна предузећа која годинама живе на рачун помоћи државе. До сада се небројано пута могло чути да ће тај проблем бити решен.

Једно од њих била је и смена неуспешних директора, али се откако је најављена ништа није догодило. Зашто лоше руководство, како га виде и у Влади Србије, опстаје и колику штету наноси држави?

Губици које праве поједина јавна предузећа огроман су терет за буџет. На то је све време упозоравао и ММФ који је на крају трогодишњег аранжмана поручио да је очекивао више успеха у рашћишћавању ситуације у тим предузећима, али тога су били свесни и у Влади.

Тадашњи премијер крајем прошле године, када је утврдио да поједина предузећа лажирају податке које достављају Влади, уверавао је да зна када ће и како свему стати на пут.

„Зашто нико од тих људи није смењен? Биће. Када? Готово сви, веома брзо, све пре Нове године“, говорио је Вучић.

Међутим, како ствари сада стоје, и 2018. дочекаће у својим фотељама. На листи топ пет највећих губиташа углавом су годинама иста предузећа у којима се руководство годинама уназад није мењало.

– Благоје Спасовски, директор РТБ Бор од 2008.
– Душан Бајатовић, директор Србијагаса од 2008.
– Зоран Дробњак, на челу Путева Србије од 2007.
– Миљан Ђуровић, дугогодишњи заменик директора и директор Азотаре Панчево – недавно приведен
– Мирко Латиновић, в.д. директора МСК Кикинда од 2015.

Политизација управљања тим предузећима највећи је проблем, поручују из Транспарентности Србија. За почетак, неопходно је обезбедити услове за увођење професионалног менаџмента у та предузећа.

„Имате предузећа која имају дугове који се потом отписују, али држави одговара да ти људи, које она контролише, које плаши најавама смена или довођења профеесионалног менаџмента, остану тамо. И ти људи вероватно после завршавају неке друге ствари за државу или што је још горе, за политичке партије које их контролишу. И то су углавном они који са променом на врху мењају и партију“, каже Златко Минић из Транспарентности Србија.

Од смене директора, економисте више брине изостанак реструктурирања предузећа јер, како кажу, поједу све што држава уштеди. Према речима саветника за страна улагања Махмута Бушатлије, тешко је тачно измерити штету, али је свакако велика.

„Прибегава се томе да се одржавају та предузећа у животу. Одржавају се на тај начин што ми сви плаћамо то на разне начине, а из буџета они добијају паре за то лоше пословање. Свака штета која настане унутар тих предузећа прелива се на јавне финансије“, каже Бушатлија.

Да се ствари померају с мртве тачке поверовало се крајем 2016, када је расписан тендер за избор професионалног менаџмента за РТБ Бор, али је он до сада само неколико пута продужаван. Стручњаци су сагласни – док је политика у руководству, тим компанија се не пише добро.

Марија Комазец / Н1