Све оно што се последњих недеља дешава у вези са британском резолуцијом о Сребреници није ништа друго него завршни покушај, после 25 година сатанизације, да се српском народу припише колективна кривица за све ратове и злочине у бившој Југославији и да се Срби означе као геноцидни народ.
На томе данас раде многи велики западни центри моћи, међу којима предњаче они који су у својој историји починили геноцид над другим народима, па би сада најрадије да своје историјске грехове припишу другима и тако се ослободе историјске срамоте.
Ових дана смо, такође, по ко зна који пут сведоци да је „потурица гори од Турчинаˮ, и да у самој Србији имамо носиоце мржње према српском народу и креаторе умоболног покушаја да се народ који је преживео троструки геноцид у 20. веку сада прогласи геноцидним народом, само зато што се у грађанском рату у бившој Југославији на вековним огњиштима и кућном прагу бранио од нових злочинаца и поновљених геноцидних намера.
Са гнушањем одбацујем идеју антисрпских невладиних организација да Срби због било чега треба да се стиде, клече, леже или понижавају на било који начин. Ако је неко у српско име починио било какав злочин он за то треба и да одговара, али читавом српском народу непрестано наметати етикету геноцидности апсолутно је неприхвативо. Као што је за Српски покрет Двери апсолутно непримерено да се измишљени геноцид у Сребреници на било који начин обележава у Београду, а посебно не испред Скупштине Србије, и то са јасним циљем да се пред очима читаве светске јавности Срби јавно поспу пепелом и признају кривицу за све што их неправедни и антисрпски Хашки трибунал оптужује.
Посебно је срамно што смо заборавили српске жртве и што ћутимо и дозвољавамо да једино српске жртве буду негиране и занемарене. У име свих тих српских страдалника од Косова до Јадовна, од Јасеновца до Олује, а посебно оних из сребреничког краја, дужни смо да се огласимо и одбранимо истину о српском народу, коме се може наћи много мана, али дефинитивно никада није био освајачки и геноцидан народ.
Зато позивам најмање 3267 Срба да у суботу, 11. јула у 11 сати изађемо на београдске улице у знак сећања на све српске жртве, а посебно 3267 убијених Срба у сребреничко-подрињском крају од стране муслиманских злочинаца на челу са Насером Орићем. Наше је да тога дана испред Скупштине Србије достојанствено и усправно стојимо пред светом, нашим прецима и потомцима, и себи никада не дозволимо да пузимо, клечимо и лежимо пред лажима и неправдама.
Информативна служба Српског покрета Двери
Ovi iz Dveri bolje da se nisu oglasavali ako nisu imali sta pametnije da kazu.Nisu pozvali druge opozicione partije na protest, na okupljanje opozicije u sprecavanju ovog silovanja Srbije i po ko zna koji put nanosenja nesagledive stete Srbiji.
Ako hocete vi iz Dveri da ovo sprecite onda to morate na drugi nacim, postali ste pacifisti, ili ste odlepili od neaktivnosti.Toga dana mora da se organizuje velicanstven skup svih navijaca svih beogradskih klubova pod parolom istina o Srebrenici.Nema drugog resenja.Sve ostalo sto se ne ucini je veleizdaja od svih.
Ви очигледно нисте добро информисани о раду Двери. Прво се информишите па тек онда критикујте! Лако је само критиковати и седети у фотељи, треба нешто да се уради, где су нам дела! Из Вашег коментара бих рекла да сте навијач, али тог дана не би требало да изађу само навијачи већ сви који себе сматрају СРБИМА! Кога ћете Ви да позовете да Вам се придружи (претпостављам да ћете да дођете), да нас у што већем броју буде?
DOLAZIM!