Сви наплаћују кауцију, паре враћа само хипермаркет: Колико ће грађане коштати најављено плаћање депозита на амбалажу

КАУЦИЈА на пластичну, стаклену и лимену амбалажу изазвала је праву пометњу међу нашим потрошачима. Грађани Србије су незадовољни што би се сваки терет враћања амбалаже пренео на њих. Како указују стручњаци, проблем је што пре објављивања Нацрта измена и допуна Закона о амбалажи и амбалажном отпаду није урађена студија изводљивости која би утврдила колико износи фиксни трошак успостављања депозитног система на територији Србије. То је накнада која треба да буде урачуната у цену производа. Овако, то још није познато.

Кристина Цвејанов, која је била члан Радне групе за израду поменутог нацрта у име организације “Екостар пак”, каже за “Новости” да још није познато колико ће увођење депозитног система финансијски да оптерети грађане.

– За утврђивање висине фиксног трошка који би био урачунат у цену производа потребно је да се уради студија изводљивости – каже Цвејанова. – То је накнада која обезбеђује функционисање система и покрива трошкове сакупљања, превоза материјала, софтвера за кауције, центара који броје комадни отпад, апарата за амбалажу на продајном месту уколико се постављају.

Истиче да се из система могу искључити производи који спадају у основне животне намирнице да не би били оштећени грађани који имају најнижу куповну моћ. Није исто, како наводи, да ли ће пет динара поскупети флаша вискија или воде. Зато је, додаје, у Хрватској изузета амбалажа млечних напитака.

– Повратна накнада се не рачуна као трошак, али треба анализирати како ће се то рефлектовати на потрошаче – објашњава наша саговорница. – То би значило да сви који планирају велико славље, свадбу или славу, морају да укалкулишу да им за набавку пића треба тај новац који ће им после бити враћен.

Према њеним речима, један од највећих проблема депозитног система је његова сложеност, јер он подразумева услугу сакупљања амбалаже која је доступна свим грађанима, без обзира на то да ли живе на Голији, Старој планини или у Београду. Објашњава да у свим западним земљама у којима је успостављен овај модел обавезу да прихватају празна паковања имају искључиво објекти већи од 200 квадратних метара зато што за мале радње то представља проблем. Међутим, тамо се, како наглашава Цвејанова, 70 одсто трговине обавља у тим хипермаркетима, док је код нас у том проценту доминантна продаја у малим продавницама.

– То значи да грађани који у комшијској радњици купе неколико гајби пића за неку прославу, ту амбалажу морају да носе у хипермаркет у којем се сакупља отпад, који може да буде и 10 километара даље – истиче Цвејанова. – Ако потрошач нема ауто, биће у ситуацији да мора да узме такси да би то урадио.

НЕМА РОКОВА

КРИСТИНА Цвејанов истиче да један део захтева који су имали чланови Радне групе према Министарству заштите животне средине нису уважени.

– Кључни захтев свих учесника Радне групе је био да треба прво да се уради студија изводљивости, а тек након тога да се мења закон – објашњава Цвејанов. – Сада немамо јасну информацију о наредним корацима, роковима, нити нам је јасна намера Министарства, јер видимо колизију између нечега што је са нама комуницирано и онога што је као финални документ стављено у Нацрт.

У ХРВАТСКОЈ НЕКИ ЉУДИ ЖИВЕ ОД ВРАЋАЊА СТАРИХ ФЛАША

ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

У Хрватској је депозитни систем уведен 2012. Изменом Правилника о амбалажи требало је од ове године да буде уведена и накнада за поврат стаклене амбалаже волумена до два децилитра, као и за флаше млека и млечних производа. Процењено је да би то довело до поскупљења тих производа за 0,52 куне или око седам центи. У почетку је било приговора од стране грађана, али много већи отпори су били међу произвођачима који су тврдили да би тако пала продаја, а створили би се и нови санитарни проблеми. Правилник је требало да ступи на снагу почетком године, али то се није догодило и нико у овом часу не зна када ће бити примењен.

У Министарству животне средине кажу да ће оставити рок за прилагођавање млекарске индустрије како би се ускладили са прописима, али о датумима нико не говори. Не зна се ни шта ће да буде са производима који су већ на рафовима а немају ознаку за поврат амбалаже. Произвођачи тврде да овом изменом правилника Хрватска иде у ред земаља неповољних за инвестиције, јер се стално мењају правилници, а тврди се да и земље ЕУ нису склоне прикупљању амбалаже за млеко. Посебно су незадовољни произвођачи сокова и алкохолних пића, јер су од ове године додатно повећани порези, а ово би био нови намет.

Од повратка амбалаже, пре свега пластичних боца, у Хрватској, нажалост, живи велики број пензионера који за сваку враћену боцу добију пола куне или 6,5 центи. За многе је то еколошка мера са социјалним учинцима, а када се у расправи нашао предлог да се укине накнада за поврат амбалаже, на ноге су се дигла удружења пензионера тврдећи да би многи њихови чланови напросто умрли од глади без тих средстава. (Ј. КЕРБЛЕР)

Елена БОЖИЋ ТАЛИЈАН, Новости.рс