РУСКО припајање Крима је позив на буђење НАТО. Својеврсна опроштајна порука одлазећег генералног секретара Северноатлантске алијансе Андерса Фога Расмусена током прошлонедељне посете Вашингтону била је и знак узбуне за посустале чланице Алијансе на суочење са војним јачањем Русије.

Аларм је ових дана још снажније одјекнуо из Брисела, када је председник САД Барак Обама позвао европске савезнике да збију редове према Русији. Његове претње, међутим, нису праћене реалном моћи савеза, некадашње противтеже СССР-у.

Окончање Хладног рата, када је почело смањивање издвајања чланица за НАТО, сада је, у суочењу са кримском кризом, показало слабости Савеза. Само САД, Британија, Грчка и Естонија издвајају прописаних два одсто из својих БДП са НАТО.

Расмусенова Данска дала је само 1,4 одсто, моћна Немачка 1,3, богата Италија 1,2, Шпанија мање од једног процента. Земље које су направиле највеће резове у издвајањима за НАТО прошле године биле су Канада, Словенија, Италија, Мађарска. Чак и САД, које у заједнички буџет уливају готово две трећине укупних прихода, смањиле су свој допринос за око један одсто.

Уочи предстојећег састанка министара спољних послова држава чланица НАТО идуће недеље, када треба да се разговара како појачати војно присуство Алијансе у источноевропским земљама, као што су балтичке земље и Пољска, које су узнемирене због појачаних тензија са Русијом, савезници су суочени са елементарним проблемима.

Студија Америчког универзитета за националну одбрану је констатовала да због недовољних улагања НАТО снаге нису спремне, нити трениране, а ни довољно опремљене за ове задатке.

Убедљиво најмоћнија чланица Алијансе, САД су драстично смањиле своје трупе у Европи у последњој деценији. Током Хладног рата САД су у Европи имале око 400.000 војника, спремних да одговоре на совјетску инвезију. Данас их је готово десет пута мање, од чега највише у Немачкој. Почетком деведесетих САД су имале 800 авиона у Европи, данас их је седам пута мање. Данас такорећи нема америчких носача авиона у Средоземљу.

Ситуација са Европљанима је још драматичнија. Немачка је објавила смањење броја војника са 545.000 с краја Хладног рата на 180.000, Француска их је одавно свела са 548.000 на 213.000, Британија са 308.000 на 174.000. У европским војскама, укључујући британску, холандску, француску, „срезани“ су цели оружани системи.

– Ограничене трупе у Европи нису у стању да се супротставе Русији у року од неколико дана – констатује у америчком дневнику „Њујорк тајмсу“ Ентони Кордсман из вашингтонског Центра за стратешке и међународне студије.

Високи амерички званичник на кога се позива „Њујорк тајмс“ уверен је да САД неће ући у рат с Русијом због Украјине. Не само да се НАТО нашао у невољи 2011. године, када је понестало прецизне муниције током кампање против Либије, већ је очигледно да Русија све озбиљније приступа наоружавању.

Док се каса НАТО празни, Москва је повећала издвајања за одбрану за готово 80 процената током протекле деценије. Према подацима Светске банке, руска издвајања за одбрану износила су 2012. године 4,5 процената руског БДП. Постхладноратовска времена руске војне агоније су, процењују западни аналитичари, давна прошлост.

Док се Москва убрзано војно модернизује, немачки министар одбране Томас де Мезиер је прошле године, образлажући резове у војном буџету, предвидео да је вероватније да ће Бундесвер у будућности пре бити распоређен по кризним жариштима у свету, него што ће бранити земљу. Званичници Пентагона су прошле недеље рекли да су САД и даље супериорније војно од Русије, али „то не значи да ћемо ратовати са њима“.

СИМБОЛИЧНА ЗАШТИТА

ЕВРОПСКИ званичници су, пише „Њујорк тајмс“, размишљајући о својим буџетима, јасно ставили до знања нерасположење да се војно ангажују у Украјини. НАТО је предузео неколико скромних корака како би смирио источноевропске чланице, укључујући два извиђачка НАТО авиона у патролу пољког и румунског ваздушног простора. САД су послале шест Ф-15 борбених авиона у Литванију и 12 Ф-16 у Пољаску, која се граничи с Украјином.

Новости