Сви службени послови друга Вулина: дрога, оружје, пљачке, насиље и преваре

Неколико битних чињеница у вези са санкцијама америчког Министарства финансија, говоре да је почело рушење Вучићевог режима „изнутра”, од стране оних који су га и довели на власт, америчких и европских безбедносних служби. Ово америчко министарство било је врло јасно: Вулин је био министар одбране а сада је директор БИА, а те две институције „нису предмет тих санкција”. То је јасна порука да се ради о обрачуну са криминалним бићем режима који се осилио и који чини велике штете интересима САД на Балкану. Руска федерација такође има разлога да помогне пад Вучићевог режима, јер је изабрао „погрешну страну”. Дана 11. јула 2023. године, одлазећи диктатор је у присуству такође одлазеће амбасадорке Народне Републике Кине, казао јавно: „Неће мени командовати ни Америка ни Русија!” Велику грешку је направио, јер највеће силе не воле мале, бахате диктаторе кад залају, јер су им до јуче служили као верни пси. Једна од те две велике силе одлучила је да му скине поводац и истерају га вани. На чистину. На ветрометину где ће бити препуштен судбини.

Никола Влаховић

Први пут у модерној историји европских држава, десило се да Америка уведе санкције шефу једне безбедносне агенције. Зашто се то догодило баш шефу Информативно безбедносне агенције Србије?

Добрим познаваоцима рада ове и њој сродних служби, како домаћих и страних, знају да је деценијама након послератног раскола бивше совјетске и југословенске политике, америчка ЦИА имала седиште за Балкан у Београду. Тек након распада те државе и почетка ратова на овом делу Балкана, та „централа” за Балкан се повукла у Бугарску, да би се, након пада Слободана Милошевића, поново вратила у своју стару београдску „базу”.

Више од десет година пре доласка бивших чланова председништва Српске радикалне странке у ново рухо под именом Српска напредна странка, у овој америчкој агенцији прављена је стратегија за случај да такозвана демократска коалиција (са Тадићем на челу) у Србији не обави посао признања сепаратистичке творевине на Косову. И, десило се то што су предвиђали: Тадић је имао Миодрага Ракића, шефа кабинета са ингеренцијом координатора свих домаћих обавештајних служби, који је тајно радио за руске службе безбедности. Имао је и Вука Јеремића, „салонског патриоту”. А, реално, ни сам није био спреман да крене у акцију признавања албанске сепаратистичке творевине на Косову.

Америка је реаговала тако што је срушила Тадићев режим, што није било тешко јер је та коалиција била трула и споља и изнутра, сама се срушила компромитована великим пљачкама и институционалним хаосом.

Али, америчка империја увек има још горе решење: план за формирања Српске напредне странке направљен је преко српских мафијашких кругова, пре свега, преко „дуванске мафије”.

ЦИА је за ту прилику делегирала и бившег градоначелника Њујорка, Рудија Ђуљанија, мафијашког сина, човека који је перфектно познавао и правни систем и правила подземља. Тај концепт владавине, који је он лично понудио у име америчке „дубоке државе”, бившим радикалима, пре свега Александру Вучићу, као „корисном идиоту”, дошао је у руке највеће штеточине, која је Србији у наредних десет година променила „лични опис”, и свела је на најцрњу англоамеричку колонију.

Вучић је свој криминални мандат искористио на начин који је недавно одлично описао у једној јединој реченици амерички дипломата Габријел Ескобар, кад је рекао да Вучић јесте узурпирао власт на свим нивоима, да је свакако потрошио све кредите, али је и додао: „Још неко време нам треба”.

Зашто је онда неко у САД одлучио да тек сад удари на Александра Вулина, познатог кловна Милошевићевог режима и омиљеном „друга” Мирјане Марковић? И зашто су те санкције уведене преко Министарства финансија САД, уз оптужбу за међународни шверц дроге и оружја? Јер, избор је био знатно шири. Оволика „палета” криминалаца у врху Вучићевог режима, нудила је много њих. Рецимо, Николу Петровића, Вучићевог кума, који је заједно са њим донео одлуку да затворе главног уредника овог магазина, Милована Бркића, човека који је пред имбецилним и корумпираним „опозиционарима”, демонстрирао уставом загарантовано право на слободу говора. О Петровићу све зна и ЦИА и ФБИ, а зна и Еуропол и све обавештајне службе европских земаља појединачно.

Николи Петровићу је баш у овом магазину објављено довољно за три доживотне казне затвора, али, уместо њега, јадно, мизерно и скоро непостојеће српско правосуђе острвило се на главног и одговорног уредника ове новине, чија истражвања је потврдила и група америчких сенатора, кад је направила списак људи на челу са Александром Вучићем, који су директно повезани са криминалом.

Ипак, функција на којој се Вулин макар формално (ако не суштински) налази, идеална је за дискредитацију Вучићевог режима. БИА је у време Вучићеве диктатуре постала прибежиште добром делу српске криминалне мреже, подређене интересима владајуће странке и њеног неприкоснивеног вође. Као и све друге институције у Србији, Вучић је и ову, деликатну службу узурпирао, подјармио, компромитовао и понизио. Бивши озбиљни кадрови некадашње Службе, тешко су доживели сцене у којима, рецимо, Братислав Гашић звани Бата Сантос, керамичар из Крушевца, постаје шеф БИА.

Да би то било јасније, треба рећи да је преко Томислава Николића, као „руског партнера” у „коалицији” насталој након пада демократа 2012. године, Александар Вулин дошао по налогу из Москве, тачније, по жељи тада још живе Мирјане Марковић (умрла 14. априла 2019). Исплаћен је велики новац за ту услугу никад-бившим радикалима, Николићу и Вучићу, како би се Вулин нашао у тој „коалицији”. Ради се о делу новца отетог из Србије који је делом завршио на Кипру, а делом у Москви, у рукама породице Милошевић.

Коначно, кад су се Александар Вучић, Ивица Дачић и Александар Вулин, те три бивше младе „перјанице” Милошевићевог режима саставиле, забава је могла да почне. Уиграна тројка, обучена деведесетих да лаже, пљачка и потпаљује поделе и мржње, како у Србији тако и у региону, отвориле су се неслућене могућности за потпуну диктатуру.

Није више било Милошевића да их контролише, а „другарици Марковић” је било довољно што је срушена власт која је њега одвела у Хаг. Сви су били намирени, само је требало још „намирити” и Запад. Ту обавезу је Вучић преузео на себе. Тачније, добио је ту обавезу од најважнијих обавештајних служби Запада, пре свега обавезу јавног признања Косова као независне државе, размену дипломатских служби и све пратеће обавезе. И то је Вучић све потписао у Бриселском споразуму. Баронеса Кетрин Ештон припрема својеврсну аутобиографију из које ће се сазнати детаљи о томе како су Вучић и Дачић фактички признали све „обавезе” према новонасталом парадржавном провизоријуму, који данас признаје око 100 земаља у свету (поређења ради, Тајван, који је такође вољом Запада одвојен о Кине, данас признаје само 15 светских земаља!). И то треба да говори колико је геостратешки Косово важно Западу и НАТО пакту.

Александар Вулин је остао Вучићев проблем са којим није могао да се носи. Након што је очигледно издао руске интересе, окренуо леђа Путиновој влади, поклонио се Западу и почео да извршава све што му англоамеричка политика диктира, а Вулин и његови „руски пријатељи” постали су сметња тој идили. Кад је након последњих избора Вулина „запало” да буде ни мање ни више него шеф БИА, створила се идеална прилика за рушење Вучићевог режима „изнутра”. Наиме, добро је познато да је у протеклим деценијама ова служба „делегирала” читаве криминалне кланове за обављање најпрљавијих послова „на терену”.

Коначно, ево и разлога зашто је Министарство финансија САД ставило Вулина „под санкције”, што верно потврђује пређашњу тезу да ће Вучић пасти диверзијом „изнутра”, и то лагано, без журбе, како је амерички дипломата Габријел Ескобар рекао: „Треба нам још неко време”. То у садашњој ситуацији може значити „неко краће време” од неколико месеци. Извори блиски српским службама безбедности тврде да се поједи „професионални кадрови” већ припремају за међусобно оптуживање, снимцима, фотографијама и документима. Та представа ће бити увод у брзи пад Вучићевог режима.

Према ономе што је објашњено из Министарства финансија САД-а, Вулин је стављен на ову листу из неколико разлога. Уосталом, ево како је то описало у званичном образложењу поменуто америчко министарство: “Вулин је умешан у транснационални организовани криминал, илегалне операције наркотика и злоупотребе јавне функције. Вулин је одржавао обострано користан однос са српским трговцем оружјем Слободаном Тешићем помажући му да његове илегалне пошиљке оружја слободно пређу границу Србије. Ова дела укључују коришћење његовог овлашћења за личну корист, укључујући умешаност у ланац трговине дрогом.. Вулин је директор Безбедносно-информативне агенције Србије, а раније је био министар одбране и министар унутрашњих послова. Ове институције нису мете ових санкција”.

Дирекција Трезора САД, овако је то срочила: „Александар Вулин је умешан у међународни организовани криминал, илегалне операције наркотика и злоупотребу јавне функције. Вулин је одржавао узајамно користан однос са такође санкционисаним српским трговцем оружјем Слободаном Тешићем и помагао да се Тешићеве илегалне пошиљке оружја слободно крећу преко граница Србије. Вулинови поступци унапредили су институционалну корупцију у Србији а користио је ауторитет ради личне користи и био умешан у ланац трговине дрогом”.

Укратко, шеф БИА је нарко дилер, а његов непосредни шеф, онај који га је чак три пута именовао за „министра силе” (министра одбране, министра полиције и министра за рад, запошљавање и социјална питања!) Чему треба да нас научи једна овако прецизно срочена изјава поводом увођења санкција Александру Вулину, шефу српске Безбедносно информативне агенције (БИА)?

Пре свега, како тамо и пише, Министарство одбране Србије и сама БИА, нису мета ових санкција! Дакле, порука не може бити јаснија: Америка не прогони српске институције, него онога ко их је узурпирао, криминализовао и довео у стање да су постале приватна доушничка служба за потребе најнижих порива Александра Вучића и његовог побратима по пљачки и другом сладострашћу у којем уживају на штету милиона грађана Србије.

Да ли то Америка брани Србију од Вучићевог режима? Не, али брани америчке интересе на Балкану. Прецизније, „отео” им се режим кога су сами створили и сад „санирају штету” како би могли да спроведу у дело пројекат „пацификованог Балкана” подређеног НАТО пакту и англо америчким војно дипломатским циљевима, а све то, наравно, са циљем да се Србија, као кључна земља некадашње Југославије, „сачува од руског утицаја”.

Демонтажа Вучићевог режима је увелико у току. Маса грађана Београда коју шетњама плански исцрпљује неколико режимских „кртица”, добро увежбаних за манипулацију масама, неће донети никакво „ослобођење Србије”. Биће, као што је већ и виђено (9.март 1999, 5. октобар 2000) обични статисти у туђем филму: кад стране, у овом случају западне обавештајне службе покрену „рушење изнутра”, а санкцијама према актуелном шефу БИА, тај процес је започео, те „шетње” ће створити потребан амбијент да представа буде комплетна. Да се може рећи: „народ се дигао!”.

Недавно је један коментатор садашњих јалових београдских протеста против Вучићеве диктатуре, рекао сушту истину: „Једина стварна жртва тих протеста је једини слободни новинар у Србији, Милован Бркић”.

Колико је Вучић понизио и приватизовао српске службе, говори и чињеница да озбиљне евро-америчке тајне службе, заиста харају по Србији. Али, о томе, наравно, не причају и не хвале се као што то Вучић им обичај јавно, пред милионима телевизијских гледалаца.

Бивши југославенски дипломата-обавештајац (Б.Д.) који деценијама живи у Лондону, располаже податком да је Србија радом само две службе, немачке БНД и америчке ЦИА, за последњих двадесет година изгубила око 100.000 врсних лекара, инжењера, нуклеарних физичара, доктора хемијских и биолошкух наука, дизајнера, технолога, научних радника свих профила… А, број програмера, посебно софтвер инжењера, који је напустио Србију, само у последњих петнаест година, са „понудом” коју су режирале стране обавештајне службе, није мањи од 15.000.

Кад једна држава изгуби „цвет” оваквог високо стручног потенцијала и кад се они на овај начин убрзо нађу на високим позицијама у Америци, Немачкој, Великој Британији и другде по свету, онда треба свакоме да буде јасно до чега су довели велеиздајнички апетит режима који се одрекао њихових услуга, и колика је сујета, органиченост и слепило тих режима. Последице су застрашујуће, Србија данас скоро да нема више врхунских стручњака из набројаних делатности. И ту опасност по своје интересе на Балкану виде и службе САД. Јер, чак и најгора колонија у коју се Србија претворила, за озбиљног колонизатора мора да има некакав ред, систем, креативни потенцијал и, једном речју, интелектуалну елиту, ону која ће држати поредак у функцији.

Кад је група немачких истраживачких новинара затражила мишљење од немачког БНД, у вези са „увозом стручњака из источних земаља”, добила је овакав одговор: „Обавештајна служба не може јавно да брбља о својим операцијама, о тајним спознајама и методама. Дакле, сви они који сад очекују спектакуларне објаве немачке тајне службе, биће разочарани”. Службено главни историчар рада немачког БНД, др. Бодо Хецхелхаммер, на свом приватном Тwиттер налогу редовно објављује и неке епизоде из историје немачких тајних служби. На шпијунским социјалним каналима посебно су омиљене математичке загонетке, такозвани „интерактивни браинтеасери”.

Цхристопхер Андреw, иначе пионир истраживачког рада везаног за британске тајне службе и професор на Универзитету Цамбридге, каже да тајне службе притом копирају велике технолошке концерне, односно њихове стратегије придобијања наклоности потенцијалних кадрова. Они који успешно реше загонетку, често добију и позивницу на разговора за посао у тајним службама. Савезна служба за заштиту уставног поретка (БфВ), а то је немачка „домаћа” тајна служба, за разлику од БНД, бавила се дословно отимачном медицинских кадрова у Србији и читавом региону. И успела је у томе. У Клиничком центру Србије у сваком тренутку недостаје око стотину медицинских техничара. А, у читавој држави, на десетине хиљада.

Мике Помпео, бивши шеф ЦИА-е и министар спољних послова у администрацији Доналда Трампа, у вези са тим, био је јасан: „Маса невероватно талентованих патриота служи Америци у редовима ЦИА, то су људи који чине да је ЦИА најбоља шпијунска служба на свету. (…) Али ми не можемо дозволити да угрозимо нашу националну безбедност тиме да задовољавамо тамо неке либералне кругове”. Ни било које друге, рекло би се, јер ЦИА није хуманитарна организација, него хладнокрвна служба за бескрупулозну манипулацију, којој је изопачени човек у Србији, попут Александра Вучића потребан све док не обави тачно задате операције. Након тога, препустиће га горкој судбини.

Често се, из различитих разлога, руске и америчке безбедносне службе усмере ка једној мети. Вучић је покушао да изигра и једне и друге, и сад следи казна. Русија ће свакако у новом распореду снага у Србији, имати своје „делегате”. То је тако увек било. Вучић се толико ослио да није схватио колико му је „мандат” ограничен и какве су последице.

Кад се деси да злочиначки режим попут Вучићевог режима, добије прилику од страних, у овом случају, западних служби, да се „размаше”, па не зна где су му границе и оде предалеко у криминализацији и компромитацији зацртаних планова, природна реакција је рушење тог режима. И онај страни „фактор” који је саградио читав антисистем усмерен на суперконтролу државе, у случају Вучићеве Србије, усмерен у правцу међународно правне ампутације дела државне територије, у оваквим околностима мора пажљиво да демонтира то што је саградио. Једноставније речено: ЦИА почиње са рушењем Вучићевог режима, али „персонално”. Оне бy оне. Један по један.

Представништво ФБИ у Београду одлично зна кога треба хапсити, кога треба процесуирати, али, за ФБИ овде већину послова ради Еуропол, како у Србији тако и у земљама региона. Све чиме располаже Министарство финансија САД, није ни издалека оно што се јавно приказује. Постоје личности у Србији за које има много доказа о криминалу, које су привремено „под заштитом”, дакле, уцењене особе које ће зарад очувања својих империја све учинити да „преживе” рушење Вучићевог режима. О њима Министарство финансија САД за сад ћути.

Поменути извор овог магазина из Лондона тврди да ће макар делимично бити амнестирани приликом судских процеса и заштићени од стављања на међународну потерницу, с обзиром да увелико нуде сарадњу, нуде бројне материјалне доказе о дубокој умешаности Александра Вучића у све оно за шта у САД терете и Александра Вулина. Тачније, Вулин ништа није радио што му Вучић није рекао да ради (и што Вучић не ради), чак боље и ревносније: да лаже, прети, напада, пљачка, продаје на међународном „црном” тржишту најфинији кокаин, шверцује оружје, такође на међународном „црном тржишту” и оргомне провизије од тог криминала узима за себе лично. Границе тог сладострасног уживања у криминалу, напросто не постоје.

Случај трговца оружјем Слободана Тешића, одавно је познат домаћој и страној јавности, а око заштите његовог „пословања” са оружјем, највише се потрудио Александар Вучић, па је сасвим реално да ће, осим Министарства финансија САД, и Вучића и Вулина убрзо „за врат” да ухвати и Европско тужилаштво, а, то онда неће бити ни економске санкције ни забрана кретања у земљама западних „савезника”, него и потернице.

У новембру месецу 2021. године, у писму седморица америчких конгресмена председнику САД Џозефу Бајдену, оптужују Александра Вучића да је продубио корупцију у земљи, да је одговоран за гушење слободе штампе и да је злоупотребио медије за сопствену промоцију, да је од доласка на власт и постао први потпредседник владе Србије, радио на томе да сву моћ у земљи концентрише код себе, те да је практично десет година од промене режима, Србија постала држава у којој један човек одлучује о сваком сегменту живота, преузима улогу институција, пресуђује “кривцима” и ослобађа “невине”, и да је на несрећу по народ Србије, користио чак и пандемију Цорона вируса за застрашивање и пљачку грађана и све то правдао „међународном завером у којој свако узима за себе на све могуће начине”.

Тако су конгресмени САД видели Вучића. Америчка (а и руска) „дубока држава”, види га реално, дакле, много горе него ових седам конгресмена. И зато више никоме неће требати нити ће за њим неко жалити. Епилог те љигаве приче управо је почео да се одмотава…