Сваке вечери пред шетачима на променади у Врњачкој бањи наступа мали улични свирач, петогодишњи Живојин Миленковић. Од оца је наследио хармонику којом сваке вечери зарада оброк за себе и сестре.
Иако је Живојинова хармоника мала, она је већа од њега. Тек његове крупне црне очи извирују над инструментом, док му прстићи прелазе преко ретко читавих дирки покушавајући да заради који динар за своје још млађе сестре.
“Зарадим ја сваке вечери мало пара и онда то покупим и дам тати да има секама да купи да једу. Ево вечерас сам добио и чоколаду, коју нећу још да отварам зато што ћу је поделити са сестрама чим дођем кући”, похвалио се најмлађи улични свирач.
Живојин је научио да свира са три године, гледајући свог оца. Од тада свако преподне проводи с вршњацима у забавишту, а с првим мраком забавља шетаче на улици.
“Живојину сам дао моју стару малу хармонику још кад је био беба. Почео је са њом да се игра и временом, слушајући мене како свирам, научио”, прича отац Милорад (27), који је и сам свирајући по кафанама прехрањивао породицу. Међутим, хармоника му се једном, услед пада, покварила, а Милорад једноставно нема новца да је поправи.
А проблеми, осим распаднуте хармонике и гладног стомака, много су већи. Живојин живи са оцем и две сестре од три и четири године у 12 квадратних метара у згради која је стара 180 година, а купатило и немају. Услед свега, оболео је и од тешког облика срчане астме!
“Дешавало се да Живојин у току сна не може да дише, па сав помодри у лицу. Рекли су ми доктори да ће му се то дешавати и да то има везе и са влагом и буђи у соби у којој живимо”, прича Милорад, који је страхујући за живот сина више пута покушавао да добије социјални стан у Врњачкој Бањи, али је исто толико пута и одбијен.
Вести
