“Лажна је теза да ће Србима бити боље ако Хашим Тачи или Рамуш Хардинај буде премијер, јер је проблем суштински и системски. Обојица су за остваривање независне државе и за контролисани број Срба који би остао на Косову, односно таман онолико да би њихови међународни ментори приказали да је то мултиетничко друштво”, каже Момчило Трајковић, лидер Српског покрета отпора (СПОТ) у разговору за “Вести”.
Значи, није битно ко ће бити премијер Косова?
– За Србе то није много битно, јер су им циљеви исти. И један и други долазе из номенклатуре оних који су одговорни за страдање Срба. Мада кажу да је Харадинај принципијелнији у обећањима које би дао Србима, али опет у оквирима стварања независне државе Косово.
Србе очекују места у косовској влади. Којим ресорима могу да се надају?
– Ствара се “традиција” да би то могло да буде министарство за повратак и заједнице. Али, размишљајући о саставу Српске листе и креаторима кадровске политике, мислим да би било боље да не узму ниједно министарство. Искрено, не видим ту снагу, озбиљне људе који би могли да понесу ту политику. Србима је у понуди политички и интелектуални полусвет.
Критиковали сте и резултат оних који су били у претходном сазиву косовског парламента?
– Та квазијединствена листа, Јединствена српска листа је подземно подржана из Београда, а без стратегије Србије шта је и могло да се очекује од ње, осим да учествује у давању легитимитета независном Косову. То је њихов највећи резултат. Да би Србија сада поново те људе рехабилитовала, и они су опет најбољи кадрови који треба да предузму будуће министарске позиције. На изборима су за посланичка места највише прошли кадрови Самосталне либералне странке, који су од Тачијевих Срба, постали Вучићеви Срби. Па сада очекујем даљу акцију албанске стране да сада, када су поново добили легитимитет, поново постану Тачијеви.
Како то мислите?
– Београд то ради намерно, јер су у овој фази потребни кадрови који ће бити најогољенији извршитељи. Ту нема ништа самостално, ништа од интереса Срба, већ је реч о једној огољеној политици која је договорена на западу да се спроведе, а да косовски Срби буду ти који ће је спровести. И онда је боље да то буду неки туђи Срби, а не наши, јер онда иду коментари – ето, поново су нас издали, Срби су криви, они су такви. Косовски Срби ће на крају бити и најодговорнији, јер их власт, полако, али сигурно, навлачи на позицију најодговорнијег. Сећате се Александра Вулина како је говорио у време локалних косовских избора, а шта уочи ових последњих.
Повратак и безбедност и даље су кључни проблеми српске заједнице. Како да се то реши?
– Срби у косовској власти не могу да утичу на те процесе, јер они нису своји. Најбољи одговор на то питање је однос према имовини. Каква таква безебедност постоји, међутим реч је о имовини, односно нерешеним имовинским питањима и приватизацији на Косову коју Србија критикује, али не може да заустави, а где саветује Србима да буду ван тих токова у којима на српским имањима Албанци постају газде, а Срби робови на својој имовини. То је за мене кључно питање слободе. А то што се у Бриселу разговарало прво о мање важним питањима, само сведочи о незрелој политици која се води.
Разобличене политике
И даље тврдите да је време за нову политику?
– Последњи је моменат да се Срби отрезне и праве своју аутентичну, српску, косовску политику. Албанска и политика међународне заједнице су разобличени, остало је да се разобличи и политика Београда. Погледајте шта се дешава на северу КиМ? Срби ће тамо ускоро морати да узимају држављанство.
Полусвет на листама
Срби су 1999. остали без своје интелектуалне, политичке, културне и економске елите. Враћањем Универзитета у Митровици видео сам шансу да се врати та глава народа. Разумем да Универзитет треба да буде независтан и ван политике, али не може та интелигенција у кризним ситуацијама, у току борбе за опстанак народа, да остане по страни. Ако погледате билборде, албанска интелигенција је укључена у политику, а на српским листама је политички полусвет, сматра Трајковић.
Ј. Л. Петковић, Вести
Kakva je razlika između “njega i njega” …
To je istina ali polusvet ima ono polu a ovi SNS kadrovi nemaju ni to polu oni su katastrofa kao na KIM tako i u svakom gradu u Srbiji a i na republičkom nivou. KATASTROFA !!!!!!!!!!!!!!!!!
Snage NATO-a su 1999 god. dejstvovale po 986 civilnih objekata, od čega je 119 potpuno uništeno, a 867 teško oštećeno. Na 113 lokacija bačeno je 50.000 projektila s osiromašenim uranom, a 57 ciljeva je napadnuto kasetnim bombama. Napadi su izvedeni na gradska područja pri čemu je izbačeno 156 kontejnera sa 37.440 kasetnih bombi. Posle dolaska međunarodnih vojnih i policijskih snaga, juna 1999, s Kosmeta je proterano oko 350.000 uglavnom Srba, ali i stanovnika drugih nacionalnosti. Izvršeno je preko 8.000 terorističkih akcija, ubijeno 2.000, a oteto 1.500 i ranjeno 2.500 ljudi. Ukupna ratna šteta je procenjena na 120 milijardi dolara, od čega je samo vojska, izuzimajući vojnu infrastrukturu na Kosmetu, pretrpela štetu od devet milijardi dolara.
U toku agresije NATO-a na SRJ registrovano je 26.095 poleta avijacije, od čega je 18.168 izvela borbena avijacija. Lansirano je oko 37.000 raketa, bombi i drugih projektila s oko 40.000 tona ubojnog visokobrizantnog eksploziva.
Na početku agresije, NATO je angažovao 371 avion dnevno, a na kraju agresije taj broj je povećan na 1.200 aviona dnevno.
U odbrani od NATO snaga, jugoslovenska vojska ili srpske snage, kako su je nazivali politički i vojni zvaničnici Alijanse, oborila je 61 avion, sedam helikoptera, 30 bespilotnih letilica i 338 krstarećih raketa. Podaci o broju oštećenih borbenih aviona i drugih borbenih sistema, koji su pali na teritorije susednih zemalja, nisu poznati i malo je verovatno da će ih NATO ikada objaviti.(…)
Komandant NATO snaga Džordž Robertson je izjavio 2000. da je na Kosmetu, na lokacijama prema Albaniji gađano 112 lokacija, a van Kosmeta 89 lokacija. Po lokaciji je palo 15–396 kilograma urana. Bombardovanje vojnih i civilnih ciljeva 1994. i 1995. u Republici Srpskoj i 1999. u Srbiji osiromašenim uranom prouzrokovalo je smrt 34 vojnika oružanih snaga Italije i 38 francuskih vojnika kao i stotine umrlih civila, Srba, muslimana i Albanaca. Oboleli su i vojnici iz Holandije i Nemačke.
Pored direktnih šteta izazvanih eksplozijama bačenih bombi i raketa,na teritoriji SRJ se vodio specijalan rat, koji po svojim efektima spada u hemijske i radiološko-nuklearne ratove. (…)
Naši lekari dramatično upozoravaju da je povećan broj obolelih od raznih vrsta karcinoma i leukemije i da je Srbija po broju novootkrivenih i obolelih od karcinoma među prvima u Evropi. Takođe sumorno predviđaju da predstoji epidemija karcinoma u Srbiji.
Rak masovno kosi stanovnike Srbije. Prema poslednjim podacima Nacionalnog registra za rak, od ove opake bolesti 2011. umrlo je 21.007 osoba: 12.085 muškaraca i 8.922 žene. Posebno zabrinjava činjenica da stopa smrtnosti raste brže nego stopa obolevanja. Mortalitet se godišnje uvećava za dva i po, a učestalost obolevanja za dva odsto. Zbog toga nam preti opasnost da se nađemo u situaciji da se broj novootkrivenih slučajeva malignih oboljenja i broj umrlih na godišnjem nivou – izjednače.
Doktor Snežana Živković Perišić, iz Odeljenja za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje Srbije ,,Dr Milan Jovanović Batut”, kaže da je od 2002. do 2011. stopa mortaliteta od raka u Srbiji porasla za 17 odsto! Od raka bronhija i pluća godišnje umre 4.600 obolelih, od malignih tumora dojke 1.600, a od grlića materice 500 žena. Rak debelog creva i rektuma pokosi još 2.600 obolelih, a karcinom prostate – 800