Објекат који се подиже на Панчићевом врху на Копаонику у супротности је са условима које је издао Републички завод за заштиту природе и вишеструко прелази одобрене димензије, а инспекција је наложила рушење тек пошто је БИРН затражио документацију од Министарства грађевинарства.
Месец дана уназад на друштвеним мрежама појављују се фотографије фантомског објекта на самом врху Копаоника, на Панчићевом врху, где се од лета 2017. године подиже објекат који изазива чуђење многих. Провером доступних докумената БИРН открива да објекат на Панчићу подиже извесна Снежана Митковић, четрдесетогодишња предузетница са адресом у Смедереву и однедавно власница још једне фирме у општини Брус.
Како наводи БИРН, подигнути објекат далеко превазилази габарите који су одобрени документима које је Снежана Митковић прикупила да би почела са изградњом нечега што се формално зове ски-бифе, а реално је мали хотел или велики ресторан.
Поред тога, Снежана Митковић је успела да издејствује сагласности за постављање монтажног објеката од Јавног предузећа Скијалишта Србијеу рекордном року, за мање од месец дана, што јој је послужило да исто тако у року од недељу дана добије Решење о Условима заштите природе од Завода за заштиту природе Србије. То јој је било довољно да почне са изградњом у националном парку, на почетку скијашке стазе, наводи се у извештају БИРН-а.
У електронском систему Републике Србије за издавање грађевинских дозвола или других докумената везаних за поступак изградње грађевинских објеката нема података о томе да је за парцелу на којој Митковић зида издат било какав документ са било ког нивоа власти – ни са општинског ни са републичког. Неколико недеља након што је БИРН упутио захтев Сектору за инспекцијске послове Министарства грађевинарства, они су реаговали и упутили инспекцију.
Налаз инспекције, који је БИРН објавио, показује праве размере објекта и налаже инвеститору да поруши све што је подигао.
До дана објављивања приче то се није догодило.
Квадратура, објекат
Иако Копаоником круже разне приче о томе “ко зида кафану” на врху планине и углавном су везане за активности Звонка Веселиновића и Зорана Милојевића Зеље, за сада нема кредибилних података о томе у доступној документацији и нема извора који би потврдили такве наводе, пише БИРН.
Зоран Милојевић Зеља је важан члан СНС-а на северу Косова, стални пратилац Марка Ђурића и на Косову и у Бриселу. За њега се говори да контролише рад странке у читавом Рашком округу. Звонко Веселиновић је предузетник који је довођен у везу са изградњом хотела Греј на Копаонику. БИРН је покушао да разговара са Зораном Милојевићем на ову тему, али он није одговарао на позиве и текстуалне поруке.
Када су новинари БИРН-а посетили градилиште почетком новембра 2017. године, у току су били радови на кровној конструкцији. Било је ангажовано десетак радника, док су опрема, машине и материјали били разбацани свуда по парцели која се налази десно од завршетка жичаре, која скијаше води од хотела Гранд до Панчића. Иако је било испод нуле, радило се увелико, а градилиште су обезбеђивала двојица момака “у црном”.
На градилишту је био паркиран комби смедеревских таблица, један обичан аутомобил средње класе и црни ауди А6. Како наводе, док су се возили до врха, пратио их је бели лендкрузер марке Тојота без регистарских ознака.
Ски-бифеи нису непознаница на планинама, али овде је невоља у томе што се зида ван прописаних услова, без дозволе и без табле која би нудила обавештење о томе шта се подиже у заштићеној зони Националног парка Копаоник, наводе.
Према условима које је прописао Завод за заштиту природе Србије, ту је требало да буде подигнут објекат од 150 метара квадратних, монтажног типа од дрвета, без укопавања темеља, а висина не би смела да пређе висину оближње кућице Јавног предузећа Скијалишта Србије. На самом врху планине лако је уверити се да није реч о монтажном објекту величине 150 метара квадратних, како је наведено у документацији коју има БИРН. Иако због обезбеђења новинари БИРН-а нису могли да приђу до саме локације, кажу да се види да објекат има најмање једну етажу испод површине и још две изнад, плус “високо поткровље”.
Објекат није монтажни, није од дрвета и вишеструко надилази висину оближње кућице у власништву ЈП Скијалишта Србије, која је у условима Завода била репер за висину која се не сме премашити.
Инспекторка Весна Руменић, начелница Одељења грађевинске инспекције Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, унадзору који је спроведен 20. новембра 2017. године утврдила је да је изграђени објекат “армирано-бетонске конструкције”, у четири нивоа, приближних спољних димензија 27×14,50 метара. У збиру, до сада је изграђено више од 1000 квадрата – сутерен, приземље, спрат и поткровље плус плато величине скоро 300 квадрата поплочан бехатон коцком.
На градилишту није било инвеститорке Снежану Митковић, за коју, како пише БИРН, нико није чуо на Копаонику.
Ко је тајанствена инвеститорка?
И заиста, скоро да је немогуће открити ко је тајанствена инвеститорка. Подаци који се о њој могу наћи у документима до којих је БИРН дошао говоре да има четрдесет година, да је пријављена на адреси у Смедереву, да је власница и сувласница неколико фирми. Нема је у документима које издају државне агенције или министарства, није позната у бизнис заједници Србије. Нема показатеља да је пореклом са Копаоника или из његове околине и једина веза са тим крајем Србије је нова фирма коју је регистровала у општини Брус средином септембра 2017. године под именом “Панчић-коп 2017”, наводи БИРН.
Ова фирма нема ни телефон ни интернет страницу. Телефонска провера постојања те фирме на адреси на којој је уписана у привредни регистар није донела нова сазнања – они који раде у том делу Бруса нити су чули за фирму, нити су чули за Снежану. Слично је и са провером адресе у Смедереву. На адреси коју је навела у документацији живи нека друга особа, која са Снежаном Митковић, тако је тврдила у телефонском разговору, нема никаве везе нити је за њу чула. Новинар БИРН-а био је у Смедереву у Улици Владимира Назора која је таква да ни Гоогле није послао своје возило у њу када је радио прављење мапа са сликама.
Како БИРН пише, то је један сокак у предграђу Смедерева у коме живе неки “обични” људи, скромни по имању. Комшије тврде да је Снежана некад ту живела, али да се развела од мужа и да је сад на некој другој адреси. Ово се испоставило као важан податак јер је инспекција свој Записник о надзору послала управо на ову адресу и Снежана га, свакако, није добила, па вероватно неће ускоро ни кренути са извршењем налога о рушењу бесправно подигнутог објекта.
Поред тога, покушај да се новинари БИРН-а лично увере у њено постојање тако што ће отићи на адресу где је регистрована њена друга фирма “Топ-реноме интеграл” – на Зрењанинском путу у београдском приградском насељу Крњача – није дала неки резултат. Они који раде у фирмама и магацинима који постоје на том месту нису чули ни за фирму ни за газдарицу.
Ипак, фирма је активна, послује у области рециклаже или поновне употребе разврстаних материја. У пословном регистру се Снежана Митковић води као власница, а директор је извесни Горан Булатовић из Подгорице. Она је ту компанију купила раније од неког предузетника са Дорћола, који се бавио мењачким пословима.
Скоро све по закону
Овакав дискретни пословни педигре није очевидно био сметња да Снежана Митковић на наизглед лаган начин добије најпре потребне сагласности ЈП Скијалишта Србије и, потом, Завода за заштиту природе Србије, пише БИРН. Она је 12. јануара 2017. поднела молбу ЈП Скијалишта Србије за “давање сагласности на локацију и прикључење на електроенергетски систем и систем вештачког оснежавања у ски-центру Копаоник, локација Панчићев врх”.
Позвала се у молби на План постављања монтажних објеката на територији општине Брус, који је та локална самоуправа донела у јануару 2016. године и којим јесте предвиђено постављање монтажне кућице – ски-бифеа на Панчићевом врху. За то како је баш она као инвеститор добила ту локацију нема доступних документа, као што нема ни јавно доступне информације о томе како је општина Брус донела одлуку о додељивању локација за постављање монтажних објеката, наводи БИРН.
Председник општине Брус Милутин Јеличић у разговору за БИРН каже да он није упознат са детаљима изградње тог објекта, али да се залаже да се све ради по закону. Он није знао да објасни како је општина изабрала баш Снежану Митковић за инвеститора за локацију на Панчићевом врху.
“Она је донела документацију и општина јој је издала Привремену дозволу за постављање монтажног објекта”, каже Јеличић.
Шта је тачно општина издала видеће се када доставе сву документацију Министарству грађевинарства које им је 21. новембра 2017. године упутило Захтев за доставу документације у вези са изградњом овог објекта.
Председник општине тврди да општина нема велике ингеренције када је реч о зидању у зони Националног парка, јер је земља у власништву државе, Министарства за заштиту животне средине и да се контролом градње бави Министарство грађевинарства. На другој страни, у ЈП Скијалишта Србије, по молби Снежане Митковић, Надзорни одбор је одлучивао већ 30. јанура 2017. године и донео позитивну одлуку коју је потписао Влада Крстивојевић, председник Надзорног одбора.
ЈП Скијалишта Србије нису БИРН-у доставила податке о томе колико је оваквих сагласности издато у последње две године, а особа која је у име ЈП задужена да прати развој овог пројекта Дарко Јовановић одбио је разговор за БИРН.
Када је добила ову сагласност ЈП Скијалишта Србије, С. Митковић се упутила у Завод за заштиту природе где је предала свој Захтев са осталом документацијом 1. марта 2017. године и већ након седам дана, 8. марта, имала је у рукама оверено решење Завода којим су прописани строги услови постављања монтажног објекта у зони националног парка.Решење је потписао директор завода Александар Драгишић.
Након тога, по завршетку ски-сезоне, почели су радови на изградњи овог монтажног објекта који сви виде, али о коме мало ко сме да говори.Тек након што је БИРН почео да шаље захтеве Министарству грађевинарства, пробудила се грађевинска инспекција, извршила надзор и наложила рушење објекта у року од седам дана од пријема записника.
Слободан Георгијев
(БИРН)
