Тајанствени ланци ДНК који се уклапају са генима из других организама

Научници су те елементе назвали „боргови“, према цивилизацији из америчке научно-фантастичне серије „Звездане стазе“, која асимилира друга технолошки напредна друштва. Њихово откриће могло би да нам помогне не само да разумемо еволуцију микроорганизама, већ и интеракцију унутар њихових екосистема и њихову улогу у ширем окружењу.

Према геомикробиологу Џил Бенфилд са калифорнијског универзитета Беркли, „Боргови“ су значајно откриће.

Први „борг“ открила је Банфилдова у свом дворишту радећи са колегом генетичарем из Берклија на пројекту проналажењу вируса који нападају аноксичне микробе познате као археје, који живе у мочварном окружењу, пронашли су нешто интересантно: структуру ДНК која се састоји од скоро милион базних парова, што је огромно. Пажљивије проучавање секвенце изнедрило је још занимљивости – више од половине гена било је ново; имао је зрцаљене секвенце на крају сваке нити; и показао је структуре у складу са способношћу самореплицирања.

Припадају класи структура које се називају екстрахромосомски елементи (ЕЦЕ), који се могу наћи изван хромозома који садрже већину генетског материјала организма. Они су огромни и сами се реплицирају и могу се наћи унутар или изван ћелијских језгара (примери укључују плазмиде и вирусну ДНК).

Боргови су, међутим, према Банфилдовој, много већи од осталих ЕЦЕ. Секвенцирање је открило да „боргови“ имају заједничке особине с родом археја званим метанопереденс, који оксидира метан, што сугерише да би структуре могле бити повезане с тим одређеним микробима. Заправо, „боргови“ би могли бити и укључени у тај процес.

Ако су „боргови“ стварни, а не резултат загађења, могли би повећати способност метанопедеренса да оксидују метан. То би значило да се ради о до сада непознатом процесу и да би ти ЕЦЕ-ови могли имати до сада непознату улогу у регулацији атмосфере.