Хроника

Тајкун Богићевић за кога је лично Вучић гарантовао банкама дугује 500 милиона евра

Највећи дужници пропале Универзал банке узимали кредите на све стране. Дивљан: Само Богићевић дугује банкама око 500 милиона евра

САМО четири домаће компаније: „Фармаком“, „Интеркомерц“, „Беохемија“ и „Зекстра група“ дугују банкама у Србији, према последњим доступним, званичним подацима, више од пола милијарде евра. Ова група и још неколико предузећа протеклих година задуживали су се немилице код многих банака, од којих су три државне и једна приватна завршиле у стечају. 

Претпоставља се да ће нови биланси показати још већу задуженост компанија на чијем челу су водећи домаћи „бизнисмени“: Мирослав Богићевић, Горан Перчевић, Жељко Жунић и Драган Ђурић. У жижу јавности доспели су после затварања Универзал банке (УББ), иначе четврте домаће банке на коју је стављен катанац због прекомерног одобравања зајмова који се нису вратили.

Управо ову четворку, прозвао је Небојша Дивљан, највећи акционар Универзал банке за главне кривце пропасти ове финансијске институције. Они су дужни Универзал банци 4,5 милијарди динара. „Фармаком“, „Интеркомерц“, „Беохемија“ и „Зекстра група“ су се интензивно задуживали код ове банке, како сами, тако и преко својих повезаних фирми, без одговарајућих гаранција и не враћајући ни претходне зајмове.

Компанија „Фармаком“ је код Универзала била задужена половином прошле године 2,3 милијарде динара, што је четири до пет пута више од дозвољеног – каже за „Новости“ Небојша Дивљан. – Постојале су индиције да је ова компанија оснивала такозвана предузећа са посебном наменом, за додатно задуживање, изнад лимита дозвољеног законом и актима саме банке. То су: „Басеми“ и „Магма Пром“ и „Сигма“ из Шапца. Око 700 милиона динара кредита је одобрено „Фармакому“ након сазнања да има проблем са ликвидношћу. Средства обезбеђења ових зајмова су вероватно фиктивна и своде се на залихе акумулатора и оловне шљаке у рудницима, пословним зградама рудника у Рашкој по цени од 4.000 евра по квадрату… Ова фирма није се задуживала само код Универзал банке, већ и код многих других и великих и малих и домаћих и страних. Богићевићев дуг према банкама је око пола милијарде евра. 

ФОНД ЗА РАЗВОЈ 
И ЈЕФТИНИ кредити Фонда за развој били су интересантни овим бизнисменима. Тако је „Фармаком“ ставио под хипотеку непокретности у Рашки на име чак 10 зајмова код Фонда за развој, у укупној вредности од 413 милиона динара и 19.487 евра. Ови зајмови узимани су на име уговора о издавању банкарских и царинских гаранција. Такође, од пропале Развојне банке Војводине „Фармаком“ је узео кредит на име гаранција Фонду за развој у висини од 200 милиона динара за шта је под хипотеку отишла управна зграда „Фармакома“. Дуг „Беохемије“ Фонду за развој крајем 2012. године износио је 345,2 милиона динара. 

Дивљан указује и на случај докапитализације Универзал банке у 2012. години, када је „Фармаком“ кроз кредит дао банци четири милиона евра, а затим је банка у истом износу одобрила зајмове фирмама повезаним са шабачким концерном, тако да је докапитализација обезбеђена средствима УББ.

Уз „Фармаком“ који је дуговао 37,3 милијарде динара или 328 милиона евра на крају 2012. године, а то су једини званични, расположиви подаци, „Беохемија“ је следећа на листи задужености са 13,3 милијарде динара или 117 милиона евра.

„Зекстра група“ у оквиру које послују и Ветеринарски завод Земун и „Новитет“, у власништву је Драгана Ђурића, који је недавно био привођен управо у вези са приватизацијом Завода. Он је из притвора изашао крајем јануара полажући јемство од два милиона евра. И ова групација повезаних лица задуживала се у банкама, званично догуравши до готово 50 милиона евра кредита у отплати.

„Зекстра“ се помињала и приликом гашења Нове Агробанке. На листи одобрених „повлашћених“ репрограма потраживања ове банке, у периоду од 26. маја до 28. августа 2012. године, налази се и неколико зајмова ове групе. Један од њих је на име 7,78 милиона евра, по стопи од 9,5 одсто, уз хипотеку на чак 10 непокретности у власништву „Новитета“ и „Зекстре“. Ветеринарском заводу је такође одобрен репрограм кредита од 4,31 милион евра… Нова Агробанка је, активирањем принудне наплате својевремено покушала и наплату потраживања. Поједине блокаде су повучене (укупно 2,3 милијарде од 5,9 милијарди динара), а на том списку се чак 13 пута помињу вишемилионска потраживања управо од фирми у Ђурићевом власништву.

„Интеркомерц“ је најмање задужена компанија од поменуте четири. Њен званични дуг пре годину дана достигао је 7,1 милијарду динара, односно 62,4 милиона евра.

 

ГОРАН ПЕРЧЕВИЋ, ВЛАСНИК „ИНТЕРКОМЕРЦА“: УРЕДНО СМО ВРАЋАЛИ РАТЕ

„ИНТЕРКОМЕРЦ“ је уредно враћао кредите и плаћао високе камате Универзал банци све до децембра 2013. године. Власник ове фирме Горан Перчевић за „Новости“ каже да је чињеница да је ова фирма у проблем ликвидности ушла крајем 2013. године, али да су до тада овој банци уредно отплаћивали високе камате.

– Некоректно је оптуживати само поједине компаније за пропаст неке банке, ако према званичним подацима 35 одсто фирми не враћа кредите, а незванично то не чини половина компанија у Србији – каже Перчевић. – Дакле, комплетан систем има проблем са неликвидношћу и крајње је некоректно издвајати фирму која годинама враћа високе камате.

„Интеркомерц“ сарађује са Универзал банком годинама пре него што је у њу дошао Драган Томић, а поред ове, раде и са готово свим осталим банкама.

– Низ година смо враћали кредите и то ћемо чинити и убудуће, јер смо ушли у програм реструктурирања и репрограмирања дугова – истиче Перчевић. – Новац за који смо се задужили у Универзал банци користили смо за развој привреде и пољопривреде, јер основ нашег пословања је домаћа прехрамбена производња као што су месо, сир, брашно или кондиторски производи. (А. К.)

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!