Да ли постоји могућност да би највећи део тржишта шећера ускоро могао да оде у руке странаца? Да ли је и држава размишљала о овој могућности када је Комисија за заштиту конкуренције недавно дозволила Миодрагу Костићу да, куповином фабрике у Сенти, истина под одређеним условима, заокружи свој дотадашњи удео на тржишту са 50 на око 70 одсто. А посебно после најава аустријске „Агране”, која је део немачког гиганта „Зидцукера”, да је заинтересована управо за већински удео власништва у Костићевом „Суноку”.

„МК група” тврди да Костић не излази из бизниса са шећером. Мада је писмо намера о заједничком улагању потписано са „Аграном” управо због тога што се, како су раније саопштили, следеће године у Европској унији очекују радикалне реформе у овој индустрији и укидање квота, па ће само највећи у овом бизнису моћи да обезбеде опстанак.

МК је у свом јучерашњем демантију на текст „Костићу и шећерана у Сенти” (који смо објавили у „Политици” 13. августа) искористила и да оповргне један од највећих постпетооктобарских митова – да је Костић 2002. године приватизовао шећеране за три евра. Кажу, то није тачно. Три шећеране плаћене су целих девет евра. Ипак, „МК група” тврди да су их обавезе из уговора о приватизацији коштале 71 милион евра и да су у износ ушле обавезне инвестиције од 35 милиона евра, преузете обавезе од око 30 милиона евра према повериоцима фабрика: Пио фонду, Пореској управи и Републичким робним резервама као и социјални програм укупне вредности шест милиона евра.

Пропустили су, међутим, да кажу колика је била вредност имовине, залиха шећера и репе у тренутку преузимања фабрика у Бачу, Пећинцима и Ковачици.

МК тврди, такође, и да Костић није био умешан у препакивање шећера и пласман на тржиште Европске уније. Подсетимо, ЕУ је почетком 2003. године нашој земљи увела санкције на извоз шећера по преференцијалним условима који нам је одобрен 2001. Европска канцеларија за сузбијање превара, због неадекватне контроле порекла робе у Србији, није могла да утврди да ли је било злоупотреба преференцијалног статуса.

МК демантује да је Миодраг Костић 2002. године приватизовао шећеране за три евра, тврдећи да су плаћене целих девет

У МК кажу да „препакивања никада није било” и да је та афера „потпуно измишљена и медијски злоупотребљена”. Додају да у прилог томе иде чињеница да ниједан државни орган Србије или ЕУ никада није утврдио било какву одговорност Миодрага Костића или било ког другог физичког или правног лица за наводно препакивање шећера.

Ово је, нажалост, тачно. Шећерна афера нашла се на ЕУ списку 24 спорне приватизације. Савет за борбу против корупције својевремено је упозорио да су питања из њихових исцрпних извештаја о овој афери остала без одговора. Мада, како сазнајемо у Савету, према последњим информацијама из априла ове године, Тужилаштво за организовани криминал још води предистражни поступак. Све док поступак у случају „препакивање” траје, не може знати ко је био умешан.

МК још тврди да није тачно да је Миодраг Костић био главни финансијер Демократске странке – ни пре, ни после приватизације поменутих шећерана.

О својој улози у ДС-у Костић је прилично детаљно говорио у интервјуу за НИН, под насловом „Биће ми жао Ђинђића” (од 19. априла 2001. године). На месту директора ове политичке партије Костић је био до почетка 2001. године и, како је сам рекао, био је задужен за „техничку организацију и финансирање”. Костић је тада потврдио да „од 1992. помаже ДС-у“. „Од када је ДС дошла на власт, нити је ’МК комерц’, нити ја лично, учествовали у било каквом финансирању странке, од тада је то прекинуто”, истакао је тада челник „МК групе”.

Ипак, открио је тада и на које конкретне начине је учествовао у финансијском помагању странци.

„Ја сам купио зграду Покрајинског одбора ДС и она није регистрована на мене, већ на ДС. Волео бих да видим ко је још у ДС то урадио. Да не причам да сам ја са својим пријатељима опремио зграду Покрајинског одбора ДС”, рекао је Костић пре 16 година за НИН.

Аутор: Ивана Албуновић, Политика.рс