Београд – Драган Тодоровић, шеф посланичке групе Српске радикалне странке, затражио је од Владе Србије да достави списак свих који дугују буџету и који на тај начин уништавају привреду. Он је навео да највећи српски привредници попут Мирослава Мишковића, Милана Бека и Зорана Дракулића дугују држави на име неплаћених пореза и доприноса око пет милијарди евра.
Измиривање дуговања држави, према оцени стручњака, обезбедило би субвенције за милион нових радних места у Србији.
О тим тајкунским дуговањима, према речима Тодоровића, постоји завера ћутања. Он већ три месеца безуспешно тражи тачне податке од државе, а радикали се спремају да поднесу кривичне пријаве против свих одговорних за ову, како је заменик шефа СРС-а назива, пљачку Србије.
Јасно је каква је ово држава када сви ћуте као заливени и праве се да то никада нисам ни рекао, ни тражио. Овде је реч о суми коју дугује петнаестак лопова у земљи и за то неко мора да одговара. Зато сам тражио колико сваки од бизнисмена дугује и по ком основу, да би се утврдила и одговорност људи на функцијама у држави – објашњава Тодоровић.
Радикали задовољни Бриселом
Драган Тодоровић каже да су захтев из Брисела о преиспитивању сумњивих приватизација у Србији радикали дочекали као сатисфакцију.
– Ми смо због приватизације Луке Београд и “Вечерњих новости”, које су повезане са Миланом Беком, поднели укупно 17 кривичних пријава, али до данас ништа није урађено и из надлежних органа нам није стигло ни једно једино слово. Зато нам је сатисфакција да ЕУ тражи да испитају приватизације, на које смо и ми указивали- каже Тодоровић.
Са пет милијарди евра, према речима економисте Бранка Драгаша, може да се субвенционише милион радних места, чиме би армија незапослених имала хлеб у рукама.
– Чињеница је да у Србији на име пореза и разних других обавеза могу да дугују само тајкуни и они блиски странкама. Уколико обичан грађанин дугује само неколико динара, одмах добија опомену – каже Драгаш.
Према његовим речима, Србија би морала да донесе закон о пореклу имовине и то од 1989. године до данас.
Сви без изузетка морају бити стављени на финансијски рендген, што значи темељно преиспитивање порекла новца.
– Уколико се покаже да је у стицању имовине било икаквих незаконитости, имовина мора бити национализована. Само на тај начин ће се Србија изборити с корупцијом, прањем новца и богаћењем преко леђа народа – сматра Драгаш.
Верица Бараћ, председница Савета за борбу против корупције, сматра да је илузорно очекивати да држава испита порекло новца српских тајкуна јер су уско повезани.
– Политичари и тајкуни су део исте приче, они су у заједничком послу, као спојени судови. Спрега између извршне власти и тајкуна је сувише јака да би сами разбијали и на тај начин се разоткрили – наводи Бараћ.
Бараћеву туже
Верица Бараћ јавно говори о малверзацијама у приватизацији за које криви спрегу тајкуна и власти, а Савет за борбу против корупције је због приватизације Луке Београд којом су држава и мали акционари “оштећени за 20 милиона евра” поднела кривичне пријаве против 17 особа, међу којима је и Милан Беко.
Савет је ових дана поднео и кривичне пријаве против Бека и још шест особа умешаних у приватизацију “Вечерњих новости”.
Милан Беко није остао дужан Бараћевој, па је почетком ове године у року од месец и по дана против ње поднео три тужбе због изречених оптужби, а на име душевних болова затражио обештећење од четири милиона динара.
Трагови новца тајкуна одвели би до политичара, наводи наша саговорница, а они то свакако не желе.
– Због чега се наша влада није никада обратила кипарским банкама тражећи да се испита порекло новца? Како је могуће да Владу Србије не занима где је нестао и како је на Кипру завршио државни новац? Јасно је да су политичари унутар тајкунског новца – оцена је Бараћеве.
Она такође сматра да је сума од пет милијарди евра огромна, а у случају крхке српске привреде необично значајна како за отварање нових радних места, тако и за успоравање задуживања државе.
Из дијаспоре 37 милијарди долара
Док тајкуни дугују држави, новац који дијаспора шаље у Србију, према статистикама, износи 15,3 одсто бруто друштвеног производа државе, чиме се значајно поправља стање у посрнулој српској економији.
Према резултатима најновијих истраживања аналитичара Светске банке, у матицу је од 2000. до 2009. из дијаспоре стигло 37,38 милијарди долара или у просеку 736.053 долара по становнику. Подаци Народне банке Србије су да је прошле године дијаспора у домовину послала девизне дознаке у вредности од 3,1 милијарде евра, што је готово двоструко више од 1,4 милијарде евра колико држава тражи за Телеком Србија.
Да би се створила слика праве вредности помоћи исељеничке популације родбини у Србији може се искористити податак с Међународне конференције о новчаним дознакама српске дијаспоре, одржане крајем априла прошле године, када је вицегувернер НБС Бојан Марковић казао да су дознаке из иностранства 2009. износиле 3,2 милијарде евра, односно 4,6 милијарди долара, и имале су вредност 40 одсто извоза Србије.
Извор: Вести
