Тајкуни ојадили Српску банку

СРПСКА банка је на прекретници – или ће бити докапитализована, или јој следи затварање. Ова домаћа банка је у све већим губицима, који више не могу да се толеришу, пошто крши све законске норме висини прописаног капитала. Незванично се спомиње реорганизација као спас од дубиозе. Међутим, према финансијским параметрима ове банке, једини спас би био упумпавање додатног новца. А, новац за евентуалну докапитализацију Српске банке не постоји, бар не у државној каси. Ни недавно усвојеним ребалансом буџета за 2014. нису опредељена средства за „финансијску инјекцију“ овој институцији, већ само за Поштанску штедионицу (4,7 милијарди динара) и Дунав осигурање (4,8 милијарди динара).

Народна банка Србије и Министарство финансија јуче нису одговорили на конкретна питања „Новости“ у вези са судбином ове домаће банке. Централна банка је, дан раније, у свом саопштењу навела да све резултате својих активности контроле дели са државом као већинским власником Српске банке.

– Имамо сазнања да је у протекле две недеље већински власник интензивирао активности како би се трајно решио статус банке и заштитили интереси свих депонената и кредитора банке – истичу у централној банци.

СУЗИЛИ ПОСАО

СРПСКА банка већ дуже време не одобрава било какве зајмове, не продужава „дозвољене минусе“ својим клијентима, као ни кредитне картице. Такође, не прима ни нове штедне улоге. Бави се само уплатама и исплатама са рачуна.

Ако спасавање Српске банке не успе, то ће бити још једна на листи која ће после Агробанке, Развојне банке Војводине, Привредне банке Београд и приватне Универзал банке ставити катанац на своје експозитуре, док ће дуг према депонентима намиривати порески обвезници.

Према подацима НБС за прво полугодиште ове године, Српска банка је на челу губиташа са 1,178 милијарди динара, а како незванично сазнајемо, до октобра тај минус је дуплиран. Као и у случају претходне четири банке, главне перјанице оваквог катастрофалног губитка су познати српски тајкуни: Мирослав Богићевић, Жељко Жунић и Горан Перчевић, који су узели више милијарди динара кредита, а да их нису уредно враћали.

– Предложили смо „унапред припремљени план реорганизације“, који је прихваћен, тако да ћемо обавезе у погледу кредита, односно камата измиривати од Нове године, када репрограм заживи – кратко је за „Новости“ прокоментарисао Горан Перчевић, власник „Интеркомерца“ и „Котекса“.

Иначе, Српска банка највећа потраживања има према „Фармакому“, „Беохемији“, „Котексу“, „Симпу“, „Интеркопу“ … Због раста дуговања почетком године адекватност капитала је падала на свега 4,26 одсто, што је три пута мање од законом прописаног минимума.

ДЕПОНЕНТИ

НБС категорички негира да је повучен новац који у овој банци на рачунима држи Јавно предузеће „Југоимпорт СДПР“.

– НБС нема сазнања да је СДПР повукао депозите, јер је и у овом тренутку та компанија далеко највећи депонент банке – истичу у НБС.

Новости

фото: Курир