Тајкуни, политичари и банке касице

Годинама се у свим политиколошким анализама говори о спрези политике и тајкуна, али ништа се није урадило да се та очигледна веза делотворније доведе у питање. Само се мењају политички и тајкунски актери. Пословично ћутљиви Мирослав Мишковић недавно је за италијанску агенцију Нова описао како делује овај ортаклук. ,,Од мене су тражили да организујем приватизацију и демократизацију тржишта у Србији”, рекао је, додавши да је одувек више нагињао капитализму и либерализму. „Напустио сам положај после шест месеци, када сам схватио да имам другачије идеје у вези са Србијом, Југославијом и развојем.” Ово закаснело сведочење не даје нам одговор на питање када је Мишковић те своје реформаторске и либералне идеје изнео Милошевићу (којег, такође, помиње) и како је изгледао његов отпор тадашњем режиму Социјалистичке партије. Али зато стотине хиљада радника који су изгубили посао у спровођењу транзиције добро знају како се одвијала та либерална приватизација и демократизација тржишта.

Хапшење појединих тајкуна само ствара привид решавања овог изузетно значајног проблема док главна дилема остаје отворена: који су то политичари и политички центри омогућавали (а вероватно и даље омогућавају) добијање повлашћених кредита тзв. успешним пословним људима – привредницима и менаџерима године, који су изградили своје пословне империје управо захваљујући томе што су имали политичку подршку која остаје у сфери мрачних лавирината нашег политичког живота.

О томе нам сведочи и привођење Горана Перчевића, „црвеног капиталисте”, који је уз неколико, такође, успешних бизнисмена завио банке у црно. Четири од тих седам банака које су овим тајкунима давале кредите већ су прогласиле банкрот: Универзал банка, Агробанка, Развојна банка Војводине и Привредна банка Београд. Јасно је да су они при добијању кредита имали подршку готово свих политичких структура у последњих двадесетак година јер многи политичари су седели у извршним и управним одборима тих банака које су више личиле на касице узајамне помоћи за угрожене тајкуне него на озбиљне финансијске институције. Тај процес неконтролисаног давања кредита на крају се свео на одобравање новца без икаквог покрића или је обезбеђивање кредита било у виду јаловине и шљаке из напуштених рудника. Само се власник компаније „Интеркомец” Горан Перчевић терети за малверзације са 34 кредита Универзал банке тешке 1,4 милијарде динара. Он је само од МУП-а приходовао више од милион евра изнајмљујући руину од зграде за 15.772 евра, што је било два пута скупље од реалне цене, а плаћено му је и 400.000 евра за реновирање ове зграде у којој је сектор за ванредне ситуације, и све то у време када је Ивица Дачић био министар унутрашњих послова. Дачић, наравно, каже да није био надлежан за изнајмљивање просторија јер се тада, као и сада, бавио много важнијим стварима.

Индикативно је и обраћање премијера Вучића поводом овог актуелног случаја „откривања” тајкунско-политичке везе. Његова изјава је типична за изјаве којима се код нас изражава незадовољство понашањем тајкуна и политичара који су имали, и очигледно и даље имају, чврсту политичку подршку. Притом председник владе није пропустио да каже да не мисли да тај случај има икакве везе с лидером СПС-а Ивицом Дачићем, што је уобичајен начин на који се код нас говори о одговорности политичара. А управо је задатак политичара да не износе своје процене о ономе што спада у домен истраге и правосуђа.

Наша јавност и порески обвезници у овој опустошеној држави немају ништа од згражавања државних функционера над овим новим случајем спреге тајкуна и политичара. Нама су неопходни јасни одговори и утврђивање одговорности не само за тзв. успешне привреднике, већ и за политичарe који увек остају недодирљиви без обзира на то у колико су афера били укључени. Политичари су у нашем друштву посебан сој људи који не сносе ни политичку одговорност – подношење оставке, повлачење из политичког живота – већ и даље функционишу у новим коалицијама које им омогућавају политички опстанак. Али и одржавање тајкунско-политичке спреге која неће бити доведена у питање бомбастичним насловним странама новина. Јер ради се о арканском – нама грађанима недоступном свету изукрштаних и тајновитих политичких, личних и економских интереса.

Публициста