ЗРЕЊАНИН – Чак 20 правних лица и појединаца, и то не само из Србије, већ из Велике Британије, Мађарске, Бугарске и Хрватске, заинтересовано је за куповину друштвеног пољопривредног предузећа „Братство и јединство“ из Неузине, у средњобанатској пограничној општини Сечањ, недалеко од Зрењанина!
Фирму са 23 запослених, чији је капитал процењен на 416,3 милиона динара (а њен највреднији део је обрадиво земљиште), првобитно су намеравали да преузму арапски бизнисмени, али су из непознатих разлога одустали. Сада би у свом пословном систему волели да је виде „МК група“ Миодрага Костића и Петар Матијевић, власник истоимене индустрије меса. Јасна је намера ових велепоседника да се шире и на банатским ораницама. Извесно је да ће имати жестоку конкуренцију у страним компанијама и појединцима који би такође да ору њиве у Банату.
Момчило Николчић, економски аналитичар у РПК Зрењанин, истиче да се на списку 502 предузећа, чију је приватизацију огласила Агенција за приватизацију, налази десет друштвених предузећа из средњег Баната.
– Међу њима је пет фирми из области аграра, за које је показано највеће интересовање. Ове фирме запошљавају релативно мали број радника, укупно 120. Капитал им је процењен на више од 2,3 милијарде динара – истиче Николчић, а информација из Министарства привреде о бројним потенцијалним купцима ових имања никог није изненадила.
Непрекидно, наиме, траје јагма за ораницама, а приватизација малобројних друштвених предузећа са солидном залихом земље, идеална је прилика да се на законит начин увећа земљишни фонд. Проблем је можда што их је много, али спремни су да „одреше кесу“ како би увећали обрадиве површине. Охрабрујуће је да у овом такмичењу добро може да прође држава, као и радници и локалне средине, на чијим територијама су предузећа која морају бити приватизована до краја 2015.
За куповину је изузетно атрактивна и задруга „Братство и јединство“ из Новог Итебеја. Има 37 запослених, а капитал јој је процењен на више од 1,5 милијарди динара. Осим „МК групе“ и „ИМ Матијевић“, на њу су бацили око суседни „Мркшићеви салаши“, „Раца“ из Зрењанина, панчевачки „Алмекс“ који је недавно постао власник зрењанинске скробаре ИПОК, британска компанија „Клаудијус капитал“…
Британци, о којима се не може ништа поуздано сазнати на српском делу Интернета, желе да купе и ДП „Бранко Глеђа“ у Банатском Вишњићеву, која има 10 запослених и капитал вредан 175 милиона динара. За ову малу задругу, тачније за њену земљу, иако је и локалним зналцима тешко да је лоцирају на мапи, заинтересовано је двадесетак фирми и појединаца, који су о томе упутили писмо Агенцији за приватизацију. Баш као и за „Полет“ из Александрова, који запошљава 19 радника и има капитал од 145 милиона динара. ДОО „Тараш“, из истоименог потиског села, нема радника, нити пријављену имовину. Ипак, између осталих, желе га „МК група“ и 20-годишњи студент економије из Ковина Милош Пауновић.
НАЈВИШЕ БРАЗДА ДРЖИ “АГРОКОР“
У СРЕДЊЕМ Банату, иначе, готово да је више немогуће наћи и купити слободне оранице. У процесу транзиције овдашња земља брзо је променила власнике. Најбоље су прошли агробизнисмени, који сада организују озбиљну ратарску производњу и снабдевају сировинама своје уљаре, шећеране, месну индустрију… Од страних компанија, највећи велепоседник је хрватски „Агрокор“, који располаже са око 4.500 хектара банатских ораница.
Слободан Пашић, Новости
Lepo, lepo :).
TRUJU NAS IZ VAZDUHA, PREKO HRANE KOJA SE UVOZI, LEKOVA, PICA, O SEMENIMA I D A NE PISEM. GDEEEEEEEE JE SRPSKO SEME I SRPSKI PROIZVODI??? ZDRAVI I DOBRI
поделите земљу младима са села сваком по 20 хектара и остаће на селу неће бити социјани случајеви …продаане душе продалисте све јебем ли вам милу мајку ..револуција овде треба !
sramota
PODELITI DRZAVNU ZEMLJU LJUDIMA KOJI JE NEMAJU ILI IMAJU DO 10 HEKTARA DA RADE A NE TAJKUNIMA OD KOJIH POSLE NIKO NECE MOCI DA UZME SRPSKU ZEMLJU. SRAMOTAAAAAAAAAAAA STA SE RADI SA ZEMLJOM I LJUDIMA U OPSTE. 🙁 IMA LI KRAJA HALAPLJIVOSTI???? POSTACEMO SLUGE U SOPSTVENOJ ZEMLJI!!!!! UKLJUCITE MALO MOZAK NARODE!!!!
Ko bude prodo zemnju, sudice mu Narod, i to uskoro!!!
SRPSKA ZEMLJA SRBIMA