Нови детаљи истраге о спорној продаји дела “Политике” према наводима председника два новинарска удружења УНС-а и НУНС-а отварају сумњу да иза свега” стоји договор власника Фармакома и власти.
Потпредседник владе Александар Вучић изјавио је синоћ у Дневнику РТС да се ради о “политичком криминалу уз економске злоупотребе”, уз прецизирање да је фирма “Фармаком” била принуђена да преко ћерки фирми учествује у куповини 50 одсто удела “Политике” и да случај води до афере “Агробанка”.
Председник НУНС-а Вукашин Обрадовић ту изјаву види као део “политичког фолклора” и очекује много озбиљнији приступ у обе афере.
Обрадовић сматра да Вучићев коментар делује “доста неозбиљно” јер, како преноси Б92, “прича да је Мирослав Богићевић (односно Фармаком) натеран да купи ‘Политику’ представља нешто што не изазива ни минимум интересовања јавности о целом случају, као ни прича томе да се не спомиње ко је власник ‘Новости'”.
Од Вучића је, каже Обрадовић, очекивао нека нова сазнања, а за ова изнета у Дневнику РТС-а сматра да “не уносе ново светло у овај случај јер је свима било познато да иза куповине ВАЦ-овог удела у ‘Политици’ стоји фирма ‘Фарамкома’ у Москви”.
Обрадовић има резерве да је дошло до неке врсте договора Богићевића и нових власти и да “отуд та прича о “натеравању на куповину”.
Исти став дели и и председница Удружења новинара Србије Смајловић, уз напомену да јој се “чини да само ВАЦ овде није направио никакав прекршај”.
“Проблем у прикривању продаје ‘Политике’ је тај што су људи који су водили бригу о уделу државе у том листу, пре свега Управни одбор ‘Политике’, изиграли поверење и у најмању руку несавесно газдовали државном имовином”, мишљење је Смајловић изнето Телевизији Б92.
Из Вучићеве изјаве је, додаје, сазнала да је Богићевић лагао када је рекао да није купио “Политику”, као и да је Демократска странка лагала када је рекла да нема појма ко је купио лист.
“И ми смо сада открили да је разлог што ми немамо никаквог успеха у борби да власништво над медијима учинимо транспарентним и да се држава повуче из утицаја на медије заправо тај што се држава бори против нас и да је управо држава та која намешта куповине и прикривена власништва и да, чак, и тајкуни државе и политичара купују медије само да би их препустили политичкој власти”, јасна је Смајловић.
И Обрадовић и Смајловић сложни су у оцену да је, очигледно, Богићевић разговарао с влашћу и да је био у истрази, односно да је “по свој прилици испитан”.
Смајловић упозорава да Богићевић није био тај који је требало да штити државну имовину у “Политици” и чини јој се да када се на благонаклон начин говори о његовим (Богићевићевим) фирмама у томе препознаје намеру да се дугови “Фармакома” према државним банкама (Привредна банка и Агробанка) претворе у власништво над “Политиком”.
Виђење “случаја Политика” изнела је и гостујући на РТС-у где је претходним тврдњама додала и да су за заштиту државне имовине у “Политици” били задужени Соња Лихт и Мирко Цветковић, као и упозорење да држава, уместо да се бори против нетранспарентности власништва у медијима, ” то подстиче” и да је најодговорнија у афери “Политика”.
Ту, порука је Смајловић, треба тражити одговор на питање где је кривично дело и где је незаконитост почињена “у тренутку када је држава допустила да се ‘Политика’ продаје кришом и усред ноћи”.
“Спорно је то што држава и када излази из власништва неких новина или медија преко неких тајкуна наставља да контролише те новине. Проблем у Србији је што политичка власт све контролише, па тако и приватне и државне новине”, критична је председница УНС-а.
Сигурна је и у то да Богићевића једино занима да угоди политичким властима јер, како каже, пословање његових фирми зависи од добрих намера власти према њему.
То је трагедија у Србији…. и зато, закључила је, у њој нема слободних медија који би могли да помогну у борби против корупције.
Председница УНС-а претпоставља да ће “Привредна банка” и “Агробанка”, као државне банке, постати власници удела “Фармакома” у “Политици” и да ће то бити начин на који ће држава заштити своју имовину.
Насупрот томе, ситуацију у Новостима, је мало нејаснија “пошто је та медијска кућа купована тако што су купована потраживања која би се касније конвертовала у власништво.
“Нисам сигурна да ли ће им то успети. Милан Беко је власник тих фирми које су власници ‘Новости’. Колико ја знам, ВАЦ је покушавао разним арбитражама али није успео, а претпостављам и да Богићевић више нема амбиција да уђе у ту битку са Беком”, оцена је Смајловић.
Танјуг
