Београд — Судбина српске економије у рукама је највећих дужника које су уједно и највеће компаније у Србијии, пише НИН.
Те компаније су у ову годину ушле са неизмиреним обавезама од 1,3 милијарде евра и то само према домаћим банкама, пише у најновијем броју НИН-а.
Викторија група, акционарско друштво чији је сувласник, уз Милију Бабовића и Зорана Митровића, и ЕБРД, процењује се да домаћим банкама дугује 27,89 милијарди динара (245 милиона евра), што их ставља на прво место ове црне листе.
МК група Миодрага Костића налази се на другом месту НИН-ове листе “топ десет дужника” са дугом од 22,40 милијарди динара (200 милиона евра), а затим следи Богићевићев Фармаком концерн са обавезама које су последњег дана прошле године биле око 18,97 милијарди динара (170 милиона евра).
Јавна предузећа Електро привреда Србије (ЕПС) и Галеника дугују домаћима банкама 16,22, односно 15,91 милијарди динара.
Шести дужник је Руднап група Војина Лазаревића, која дугује домаћим кредиторима 15,02 милијарди динара, док дуг Верано групе Радомира Живановића, износи 12,28 милијарди динара.
Листу “топ десет највећих дужника” комплетирају Инвеј Предрага Ранковића Пецонија, мада се он формално не води као власник, са обавезама према домаћим банкама од 9,96 милијарди динара, шабачко предузеће Интер-коп које дугује 5,85 милијарди динара и Фарлеј инвесторс, чији је дуг достигао 3,85 милијарди динара.
Према анализи НИН-а, укупни дуг великих дужника био би још већи када би се листи придружила и два јавна предузећа – Србијагас и Телеком Србија.
Цео корпоративни сектор дужан је домаћим банкама мање од десет милијарди евра и то значи, ако држава не помогне неким од највећих домаћих компанија попут Фармакома или Инвеја, њихови дугови могли би потопити цео банкарски сектор Србије, тврди за НИН један од највећих домаћих привредника чије име недељник не наводи.
Упитан због чега би држава новцем пореских обвезника, из празног буџета помогла приватном сектору, исти извор одговара:
“Из истог разлога из кога су Јапан, Америка или ЕУ спасавали посрнуле привредне гиганте и банке, без обзира на то што је у питању приватни, а не државни капитал”.
Б92, Танјуг
