Вашингтон – Тајни агенти ЦИА на опасним задацима имају и тајну пратњу, пише „Вашингтон пост” у тексту који први пут открива постојање посебне службе у оквиру Централне обавештајне агенције, Службе за глобално реаговање (Global Response Staff) – ГРС.

За овај посао ангажовано је „на стотине” војних командоса и полицијских специјалаца којима је престала служба, а који на „Фарми”, центру за обуку ЦИА у Вилијамсбургу, Вирџинија (око 240 километара јужно од Вашингтона) претходно морају да савладају једине вештине којима нису вични: да без униформе и специјалне опреме буду неприметна сенка агената које обезбеђују. Њихово брзо регрутовање при томе је олакшано чињеницом да не морају да уче језик земље у којој службују, нити да пишу извештаје и анализе. „Вашингтон пост” открива и да су међу четворицом погинулих у нападу на амерички конзулат у Бенгазију прошлог септембра поред амбасадора била и двојица „дипломата” који су у ствари били припадници ГРС, што потврђује да је ово једно од најопаснијих занимања у ЦИА (од 14 њених оперативаца који су од 2009. страдали на задатку, пет су били из Службе за глобално реаговање). „Шкорпиони”, како се још интерно ословљавају, раде иначе по уговору, за добру плату (140.000 долара годишње), а додатни бонус је доста слободног времена: на задатку у иностранству проводе само три до четири месеца годишње.

У сваком моменту је међутим активно око 120 припадника ГРС, који се, као што се може претпоставити, не регрутују преко конкурса. Вест да је неко потребан брзо се рашири у братству свеже демобилисаних командоса и специјалаца.

Међу њиховим пословима је обезбеђивање тајних база „дронова”, америчких беспилотних летелица у Либану, Јемену и Џибутију, а ангажовани су и као пратња агената НСА, Националне безбедносне агенције, која се бави електронским прислушкивањима, када њени оперативци у ратним (а претпоставља се и другим) зонама постављају своју опрему.

Током хладног рата оваква пратња агентима ЦИА и других тајних служби није била потребна: обично су имали дипломатско покриће и једино су морали да пазе да не буду ухваћени на делу. Данас, уместо обавештајних послова у престоницама источне Европе, раде у „терористичким гнездима”, па су им неопходни и дискретни, али ефикасни, телохранитељи.

По оцени „Вашингтон поста”, постојање ГРС део је шире експанзије паравојних капацитета ЦИА које је започело пре неколико година. ЦИА управља и операцијама „дронова” који су били оружје за ликвидацију неколико хиљада осумњичених исламских екстремиста у Пакистану, Авганистану и Јемену, где су најактивнији.

Припадник ГРС је био и „дипломата” Рејмонд Дејвис, који је прошле године изазвао кризу у односима САД и Пакистана, пошто је на улици у Лахореу убио двојицу локалних полицајаца који су му се приближили на мотоциклу. Дејвис се бранио објашњењем да је мислио како они желе да га опљачкају. У пакистанском затвору провео је неколико недеља, колико је било потребно да се Вашингтон и Исламабад договоре о расплету, а колеге му замерају што је дозволио да буде ухапшен и што је пуцао усред прометне улице – у околностима када није био „на задатку”.