Тајне Борке Вучић

07.12.2012. –

С Борком Вучић сам се упознао док сам радио у Београду. Она је дуго времена била директор Централне банке Југославије и министар финансија ове земље. И до дан-данас се прича да је кроз њене руке прошло на стотине милијарди долара-

Управо уз подршку госпође Вучић Слободан Милошевић се нашао у политици и од обичног банкара се претворио у човека за којег је сазнао цео свет. „Са Слобом сам 30 година. Звао ме је касно увече дан пре него што је умро,“ признала ми је госпођа Вучић. Наш разговор који је трајао два сата почела је причајући о себи:

– Ја сам стар човек, имам 82 године, ветеран сам Другог светског рата и борила сам се против фашиста. Живела сам још у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца за време краља Александра. Одрасла сам у партизанској породици и као још сасвим млада девојка учествовала сам у покрету отпора. Добро сам познавала маршала Тита. Други светски рат смо дочекали у Београду. Сестра, брат и ја смо отишли у партизане. Добро се сећам Хитлерове окупације, страхота фашизма и стрељања недужних грађана.

Природно, наш разговор је прешао на успомене о томе како се живело у СФРЈ за време маршала Тита:

– У Титово време је стандард у Југославији био висок – виши него 60-их година у Италији и Шпанији. Наши суседи, Мађари и Румуни су тада живели врло сиромашно и често су долазили код нас да купују намирнице и одећу. Код нас се нагло развијала индустрија, добијали смо јефтине кредите и улагали их у развој земље – у индустрију и пољопривреду. Кад сам доспела на сам врх политичке и финансијске власти упознала сам се са свом светском банкарском елитом, јер је Југославија била лидер несврстаних и сретали смо се с многим шеицима нафташима и водећим бизнисменима. Још увек одржавам тесне везе с Рокфелером, дописујем се с главним светским финансијерима. И сад имам пријатеље у Светској банци, у Међународном монетарном фонду. Иако се Рокфелер повукао из посла, стално се дописујемо.

Финансијери су затворени људи и ретко откривају своје „комерцијалне тајне“. Тако да је о својим везама и утицају, као и о томе како се стварао сложени банкарски систем у Југославији госпођа Вучић говорила први пут:

– У то време сам била један од финансијских руководилаца СФРЈ и стекла сам прилично много информација. Не само то, била сам председник енглеско-југословенске банке. Она је основана 1979. године и налазила се у Лондону. Тада смо основали банкарски конзорцијум с „Чејз Менхетн банком“. Укупно сам основала седам мешовитих банака с нашим и страним капиталом. То су биле банке у Лондону, Паризу, Франкфурту, Бечу и Њујорку. И тако сам почетком 90-их година хитно позвана у Лондон и речено ми је да САД и Велика Британија намеравају да затовре мешовите банке и да повлаче из њих свој капитал. Тако су од нас пре почетка распада СФРЈ САД направиле дужнике. Затим су затворили све филијале и повукли свој капитал из српских мешовитих банака. Узимали смо кредите за развој индустрије, редовно смо враћали и зајмове и високе камате. Они су учинили све како би наша индустрија престала да ради, како не бисмо имали производњу коју бисмо могли да понудимо страним потрошачима. Није било извоза и упадали смо у велике дугове. Кад сам питала колеге зашто не прекидају банкарску сарадњу с Румунијом, која нема такав економски потенцијал као ми ништа ми нису одговорили. Мислим да је Запад од самог почетка пружао финансијску помоћ Словенији и Хрватској. Нас су одбили, а њима су помагали. Пре распада СФРЈ одиграо се банкарски рат – главно је било уништити економију Србије, изазвати незадовољство људи који су остали без посла. Стварали су се услови за инфлацију и хиперинфлацију.

После финансијске блокаде уз подршку Запада на Балкану је почео, сад већ не банкарски, већ стварни рат. Борка Вучић је ове догађаје оценила на свој начин:

– Рат 1991. године, затим рат у Босни и агресија НАТО 1999. године су коначно уништили земљу. Народ се разишао по својим ћошковима, престао је нормално да ради. Многи Срби су изгубили земљу у Босни и Хрватској и на Косову и постали су сиромашне избеглице. 1999. године натовци нису само уништавали инфраструктуру земље, убијали су децу. У мају 1999. године на Варваринском мосту пилот је ракетом гађао две девојчице које су ишле у цркву. Погинула је најбоља математичарка Југославије, она је освојила награде на многим међународним математичким олимпијадама. Код нас засад није процењена штета коју смо претрпели у НАТО бомбардовању, али људи данас све чешће обољевају од леукемије, има много болесне деце, нацији је причињена генетска штета. Последице ћемо још дуго осећати. Србија је већ јако заостала за другим земљама. Код нас лоше ради пољопривреда, немамо шта да понудимо за извоз. Зато све више тонемо у дугове, а немамо чиме да их враћамо.

Овај интервју је снимљен у пролеће 2009. године у Београду. Неколико месеци после нашег сусрета госпођа Борка Вучић је трагично погинула у саобраћајној несрећи. 1. августа 2009. године у близини града Ниша доживела је несрећу с леталним исходом.

Константин Качалин,