Мокра гора – Природне лековите воде мокрогорског краја деценијама као магнет привлаче знатижељнике, уверене у њихово благотворно дејство по здравље. Нарочито је изазован извор Бела вода крај уске пруге подно Шаргана, затим Дулова вода, Чесме, Јатарице, па и извор слане минералне воде у ливадама Котромана који, због одлика налик морској, понекад зову „мокрогорско море”.
Но све донедавно, упркос толиком интересовању и хиљадама пуних посуда одавде однетих у свет, недостајала су обједињена стручна тумачења квалитета и особина тих вода, премда је било узорковања, анализа и објављених радова. А народна веровања да су „стварно лековите”, уз претпоставке да „ова поправља вид, а она лечи реуму”, нису довољно користила развијеном мокрогорском туризму, ни организованом коришћењу тог природног блага.
Отуда ових дана толика пажња за управо објављену књигу „Лековите воде у комплексу Музејско-туристичке железнице Шарганска осмица” аутора професора др Ратомира Тишме, признатог балнеолога који је деценијама проучавао квалитет многих вода у бањама бивше Југославије. Он је ово дело представио на недавним „Завичајним данима Мокре Горе”, уз резиме да лековите мокрогорске воде спадају у веома ретке у свету високоалкалне воде (повољно делују на кожна обољења и чир на желуцу, спречавају стварање песка у бубрезима итд.), највећег алкалитета у Србији, те да овде постоје погодни услови за стварање модерне бање која би допринела даљем напретку тог веома посећеног места.
Тишма је минулих година повремено испитивао мокрогорске изворе, најпре од 1994. кад је после изливања реке Камишине случајно откривена лековита Бела вода (сад је зову извор Светог Јована Крститеља). Утврдио је њену високу алкалност (пе-ха 11,75), ниску минерализацију и температуру од 18 степени. Редовним умивањем на овом извору, наводи он, кожа лица увек остаје затегнута, жене смањују посете козметичару, а пажњу завређује још корисних својстава.
– Друга високоалкална вода је Дулова вода из корита реке Камишине. То је извор који не пресушује ни кад та река пресуши. Припада групи олигоминералних вода, у њој доминирају јони калцијума. Што се тиче сланог извора у Котроману, из једне бушотине начињене некад за истраживања истиче слана вода. Температура јој је 13 степени, припада минералним водама, а корисна је за лечење неуролошких обољења са оштећеном моториком и кретањем. На подручју Кремана је такође минерална Глишова вода, а Чесме и Јатарице су природни извори пијаће воде која се може флаширати – пише проф. др Тишма, у свом делу нарочито одушевљен ентузијазмом и упорношћу Мокрогораца који су од некад скромног села обновом уске пруге створили развијено туристичко место.
По његовим препорукама, за масовну употребу поменутих вода, нарочито високоалкалних, потребно је добити их из примарног лежишта. – Све се могу безбедно транспортовати цевима, без физичко-хемијских промена, до центра за спа, велнес и фитнес програме чијом би изградњом Мокра Гора заокружила туристичку понуду створивши одредиште у коме се дуже борави. Ове воде су првенствено намењене за уживање, одмор и рекреацију младих и средовечних људи, као и за превенцију и здравствени туризам оних са реуматским, неуролошким, гинеколошким и кожним обољењима – сумира аутор књиге о лековитим водама мокрогорским.
